Izaberite stranicu

Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије замонашио је на свечаном бденију, у навечерје празника Лазареве суботе, у манастиру Свети архангели код Призрена искушеника Ратка Мићовића из Никшића који је добио монашко име Василије по Светом Василију пећком Пекару, канонизованом на Светом архијерејском сабору 2018. године.

Ово је прво монашење у капели Светог владике Николаја након њене и обнове конака после мартовског погрома 2004. године. Чину монашења присуствовао је велики број свештеника, монаха, професора и ученика Призренске богословије и вјерног народа. Искушеника Ратка је на монашење привео игуман манастира архимандрит Михајло, јавља новинар Оливера Радић, професор из Ораховца која је присуствовала монашењу.

Владика Теодосије је, по свечаном чину монашења, сабране поучио бесједом рекавши да је монаштво у Христу Господу нашем у ствари слика мучеништва као и хришћанство уопште, јер је Господ наш Исус Христос први пострадао за нас и Он је првомученик и архимученик.

,,Господ нам је показао пут спасења, пут крста и Васкрсења. Његове спасоносне ријечи су: Ко хоће да иде за Мном нека узме крст свој (мучеништва), нека се одрекне себе (овога свијета и свега у њему) , и нека пође за Мном. Ова Света обитељ светоархангелска такође је прошла мучеништво, разорена од оних који нису знали за Господа и Крст Његов. Она у наше дане доживљава своју обнову и васкрсење не само физички него и духовно. Мучеништво је радост и нада наша јер нас уводи у велику тајну спасења и вјечни живот у Царству Христовом. Ова Света обитељ посвећена је Светим архангелима а монаштво јесте анђелски образ, пут мучеништва, али и слика анђелског живота и нашег живота у Царству небеском“, рекао је владика Теодосије.

Говорећи о небеском заштитнику новог монаха оца Василија, Светом Василију Пекару, владика Теодосије је подсјетио на радост којом нас је Господ обрадовао прошле године када смо на Светом архиерејском сабору добили троје нових светитеља са ових простора: Василија Пекара, Преподобномученика Григорија пећког и Свету мученицу Босиљку, чиме нам је Господ показао да је наш пут, пут мучеништва како би били овјенчани вијенцем вјечног живота.

,,Они су наши сапутници кроз овај живот, они нам придржавају крст који носимо и свјетлост су која нам освјетљава пут истине, како би и ми опстали на њему и како се не би одрекли Господа нашега, вјере наше, имена нашега и нашег Светог Косова и Метохије. Нови монах Василије је нови молитвеник пред Господом за сав вјерни народ, јер монаси своју молитву приносе као кад Господу, а то ће нас спасити пред Њим. Са обновом ове свете обитељи, са обновом Богословије, са обновом црквеног живота, како у Призрену, тако и на Косову и Метохији, ми стојимо пред Господом и Господ ће нас погледати и оснажити. Ми никада нисмо сами, молитве светих су са нама“, рекао је владика Теодосије.

Он је пренио благослов Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија и Преосвећеног владике Јоаникија који су послали Ратка, сада монаха Василија, на Косово и Метохију да овдје нађе свој спасење. Митрополит Амфилохије је овим поводом на дар послао икону бројаницу оцу Василију.

Како ти је име брате?

Грешни монах Василије.

Спасавај се ангелским чином, чуло се на крају бесједе владике Теодосија.

У манастирској трпезарији је приређена трпеза љубави, а за трпезом се игуман Михајло захвалио владици и окупљенима подсјетивши да се Свети Василије Пекар слави 12. маја на празник Светог Василија Острошког, а да је отац Василије дошао управо из Никшића, у близини којег у манастиру Острог почивају Свете мошти Светог Василија Острошког.

,,Молимо се Богу да се братија умножава и да се окупљамо овдје у ову светињу. Велики је благослов Светих Архангела који су овдје домаћини, Светог цара Душана који је основао ову обитељ, оца нашег Харитона који је пострадао у овом граду са свим његовим светињама и осталих светитеља наше Свете цркве“- казао је игуман Михајло.

Данас на Лазареву суботу, Светом литургијом прослављена је мала слава манастира, који има параклис посвећен Св. Лазару четвородневном. Овај параклис подигнут је у славу повратка монаха, управо на Лазареву суботу, у свој манастир, након што су из њега били прогнани у Мартовском погрому 2004. године. Лазарева субота је и крсна слава игумана ове Свете обитељи оца Михајла.

Слободанка Грдинић

Pin It on Pinterest

Share This