Izaberite stranicu

Након што је одслужена Вечерња служба, на којој је свештенство освештало и подијелило гранчице врбе на благослов вјерном народу, те кренуло у литијски опход око храма са дјецом полазницима Школе вјернауке, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици у навечерје празника Цвијети отворена је изложба „Свети новомученици јасеновачки у свјетлости Васкрсења“.

Изложене иконе су дјело монахиње Марије из женског манастира посвећеног Светом Јовану Крститељу, који се налази на мјесту гдје је некада био логор у Јасеновцу. Монахиња Марија иначе сваког дана посјећује хумке некадашњих мученика, те након молитава она слика иконе на којима приказује трагедију, али и једну нову, преображену стварност.

На отварању изложбе „Свети новомученици јасеновачки у свјетлости Васкрсења“ фрескописац Гаврило Марковић је говорио о квалитету радова монахиње Марије и открио да су они припрема за иконопис који ће сестра Марија урадити за капелу-цркву у јасеновачком храму.

,,Ово је један врло интересантан догађај у савременој црквеној умјетности. Одушевио сам се овим што је мати Марија урадила“, казао је Гаврило Марковић.

Изложба је конципирана у три дијела који дају један потпун и нов приступ концепцији:

„У првом делу имамо иконе, у средњем (другом делу имамо рајске визије сестре Марије и трећи дио, који се налази у пропратном делу, имамо радове који илуструју свакодневни живот монаштва. И то је на свој начин ново, потпуно један нов приступ, концепцији.

Овом изложбом, Марија нам сведочи о једном страшном страдању једног дела нашег народа, али и о страдању човека уопште у двадесетом веку. Требало је Цркви времена да о овом страдању више проговори, али, Богу хвала то се десило, па се надам да ће ова изложба продужити свој пут и да ће једног дана бити и у Београду, као што је већ била и у Русији будући да добар глас (ове изложбе) далеко путује“, нагласио је Марковић.

Након уводног слова фрескописца Гаврила Марковића, сабрање је благословио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Он је казао да је концентрациони логор Јасеновац један од најстрашнијих жртвеника на европским просторима:

„То је један од оних жртвеника на којем нису полагања јагњад и овце као што је то рађено у Старом завјету, него су жртвовани људи.“

Митрополит је посебно нагласио да су у Јасеновцу осим енормног броја људи жртвована и дјеца:

„Преко 20.000 имена дјеце је постало познато, оне дјеце која су заједно са својим мајкама била заклана. У Млаки, у Храму Пророка Илије био је логор специјално отворен за утамничење дјеце и мајки. Та црква је била разорена током рата, а која је поново наново разорена у овом последњем грађанском рату, она је сада Богу хвала обновљена, а која је и овдје присутна на овој икони наше сестре Марије, монахиње Јасеновачке.“

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је такође указао и на скромност монахиње сестре Марије ауторке овог рада, будући да није скромности ради присуствовала отварању изложбе:

„Наша сестра Марија као што видите јесте умјетница, али, није као ови савремени умјетници који су на својим изложбама присутни да их хвале и да се хвале. Ја сам просто зачуђен, требала је и она овдје са нама вечерас бити.“

Владика Амфилохије је рекао да је ова изложба једно од најљепших свједочанстава о Јасеновцу и да за разлику од осталих свједочанстава има потпуно други приступ сагледавању страдања.

„Заиста, сва досадашња свједочанства су била другачија, али ово њено свједочанства није ни налик осталима, оно је посебно. Овдје је присутно њено виђење у духу, али не смрти и пролазности, него у духу Васкрсења. Јер све што је насликала испуњено је тим духом Васкрсења. Јер је она кроз распеће и Васкрсење Христово сагледала страдање јасеновачко.

Тај страшни злочин у Јасеновцу се догодио прије седамдесетак година, а наставља се и у наше вријеме. А посебно се наставља тиме што потомци оних који су извршили тај злочин, они  одричу до дана данашњега да се тај страшни злочин догодио или умањују његов значај. Међутим, оно што је са Христовим распећем и васкрсењем освештано, не може да исчезне, оно се увијек изнова обнавља у људској свијести и савјести“, подсјетио је Високопреосвећени.

Он је у свом даљем излагању подсјетио и на чињеницу да је управо први тропар и пјесму жртвама јасеновачким написао Свети владика Николај Велимировић:

„Свети Николај је рекао тада: Нећемо се ми светити никоме. Наша освета је храм и молитва! Храм овим мученицима ево још нисмо подигли, али оваквим радом и трудом наших сестара јасеновачких биће подигнут и тај свети храм као једини пут освете, односно просвете – просвећења и убица и њихових следбеника и ондашњих и данашњих у Јасеновцу и шире од Јасеновца“, закључио је Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије.

У умјетничком дијелу програма учествовала су дјеца Школе вјеронауке при Саборном храму Христовог Васкрсења коју воде вјероучитељи Ана Ненадић и Павле Божовић.

Поставка ове изложбе обухвата 28 радова (иконâ, парафраза икона) и биће отворена у наредних пар седмица.

Борис Мусић

Фото: Борис Мусић/Јован Д. Радовић

Галерија1.

Галерија 2.

 

Pin It on Pinterest

Share This