Izaberite stranicu

На данашњи дан, 20. априла 1808. рођен је француски државник Шарл Луј Наполеон III Бонапарта, синовац цара Наполеона I, предсједник Француске од 1848. до 1852. године, цар до 1870. године. Живио је у изгнанству до Фебруарске револуције а крајем 1848. године на власт га је довела крупна буржоазија. Почетком децембра 1851. године државним ударом је приграбио сву власт и 1852. године је обновио монархију. Агресивном спољном политиком настојао је да прошири Француску и осваја колоније. Организовао је јавне радове и основао неке социјалне установе, подстицао капиталистичку привреду, нарочито трговину, индустрију и банкарство. Током његове владавине Француска је запосјела Ницу и Савоју, започела колонијално продирање у Индокину, успјешно ратовала у Кримском рату против Русије у савезу са Отоманским царством, Великом Британијом и Сардинијском Краљевином. Надајући се успјеху, започео је рат против Пруске, али је заробљен 1870. године у бици код Седана и збачен с пријестола, а Француска је поново постала република. Послије закључења мира с Пруском емигрирао је у Велику Британију, гдје је умро.

Поред свих наведених криза кроз које је пролазило тадашње француско друштво у овом периоду долази до наглог привредног успона. Режиму је одговарао развој капитализма, зато су га и подржавали широки слојеви индустријске и финансијске буржоазије. Великом брзином развија се саобраћајна мрежа у земљи. Мрежа железничких комуникација се проширила, изграђено је неколико великих путева, а поправљени су и модернизовани сеоски путеви. Проширује се мрежа пловних канала, тако поморски саобраћај доживљава снажан напредак. Оснивају се нове прекоокеанске компаније, проширују се велике луке, а у пловидби се уводи више пароброда. Индустрија се великом брзином механизује. Новчана улагања у индустријске погоне су за петнаест година удвостручена. Снажно расте металургијска производња, изграђује се већи број високих пећи које користе кокс као гориво. Читав привредни полет заокружен је великим приливом новчаних средстава на француско тржиште. До тога долази захваљујући повољном спољнотрговинском билансу и брзом расту француског извоза. Пораст богатства није значио и повећање благостања свих становника Француске, па ни изједначавање економских разлика између друштвених слојева. Добар дио пролетаријата живио је и даље у крајње биједним условима. Да би ублажила незадовољство радника влада је изводила јавне радове, основала је неке социјалне установе, подржала је оснивање већег броја хуманитарних установа за помоћ сиротињи, болесницима и старцима, подстицала је развој капиталистичке привреде, нарочито трговине, индустрије и банкарства.

Приликом избора царска влада је сасвим отворено, без устезања и прикривања, узимала себи право да притиском на бираче утиче на њихово гласање. Упркос томе на скупштинским изборима 1857. године републиканци су добили 665.000 гласова што им је дало 8 посланика у парламенту и представљало је приличан успјех.

Наполеон је водио агресивну спољну политику, највише ради ширења државних граница и због стицања престижа и колонијалног освајања. Ипак он се поносито приказивао као поборник и заштитник принципа националности и самосталности малих европских народа. Неким својим дипломатским акцијама, а у случају Италије и војним, дао је доста доприноса у одбрани права угрожених народа. Тако је помогао при уједињењу румунских кнежевина и одбрани Србије и Црне Горе од турских пријетњи и дао је подршку пољским устаницима. Свој последњи рат Наполеон III  водио је против Пруске који је објавио 1870. године Непријатељства између армија трајала су до  фебруара 1871. године. Ипак Наполеон није учествовао у рату до краја. Он је септембра 1870. године истакао бијелу заставу на тврђави Седан коју су Пруси опколили, наредног дана је потписана капитулација овог града, а цар Наполеон III је постао пруски заробљеник. На ту је вијест у Паризу проглашена Трећа република. Цар Наполеон III је умро у изгнанству у Великој Британији.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This