Izaberite stranicu

На данашњи дан, 19. априла 1975. године покрет Црвених Кмера овладао је цијелом Камбоџом. Током страховладе, окончане вијетнамском окупацијом крајем 1978. године, Црвени Кмери су ликвидирали од милион до два милиона сународника.

Црвени Кмери су били владајућа политичка партија Камбоџе — којој је промијенила име у Демократска Кампућија- од 1975. до 1979. године, чији је главни оснивач и вођа био Пол Пот, који је био лидер партије од 1963. до 1981. године. Црвене Кмере неки историчари називају „ најкрвавијом и најмрачнијом дјецом комунизма”, прво због ужасних злочина и геноцида, који су починили над сопственим народом Кмерима, што је коштало око 2 милиона невиних људи и њихових живота. За вријеме свог режима опустошили су пријестоницу Пном Пен, која је била напуштен град духова за вријеме њихове владавине и комунистичког режима, људе су иселили на Поља смрти у унутрашњости земље на логоре смрти, гдје су Кмери били мучени, убијани и умрали од глади. Уништавали су храмове из доба Кмерског царства Ангкор, демолирали, спаљивали куће и зграде у Пном Пену. Пол Пот је годинама уназад прије 1975. године имао план у селу на сјеверу Камбоџе, да скупи што већи број младих чак и малољетних и необразованих сељака, којима је држао предавања како морају да спроведу револуцију и да ће њихов тренутак доћи. Последице тога су биле језиве и морбидне, а последице након 1979. године су тек биле видљиве, када су стране организације и новинске агенције са новинарима, фотографи, криминолози, стране телевизије затекле ужасне, застрашујуће призоре који се не могу видјети ни на хорор филму. Црвени Кмери су највише остали упамћени због смрти како се процењује око 1,5 милиона људи (процјене варирају од 850.000 до 3 милиона) током њихове владавине. Разлози смрти су били смакнућа, умирање од глади и прислини рад. Под окриљем вође Пола Пота, Црвени Кмери су увели радикални облик аграрног комунизма у коме је цјелокупно становништво било присиљено да ради на колективним фармама или у сличним пројектима прислиног рада. Сматра се да су читаве генерације младих људи и њихови животи уништени и нестали, укључујући и некадашњи чланови у партији Црвених Кмера, који су и сами били убијани, уколико нијесу слушали наређена да убију, неки су били послати у озлоглашени затвор С 21, јер би били проглашени за уљезе и издајице и били би мучени и убијени. Идеологија Црвених Кмера је еволуирала временом. У раним данима, то је била ортодоксна комунистичка партија која се угледала на вијетнамске комунисте. Постала је више стаљинистичка и антиинтелектуално настројена када су се групе студената које су студирале у Француској вратиле у Камбоџу. Студенти, укључујући каснијег вођу партије, Пола Пота, су били под јаким утицајем Комунистичке партије Француске.

Вође Црвених Кмера су приватно гајиле врло негативне емоције према ономе шта су видјели као арогантан став Вијетнамаца, и ријешиле су да успоставе облик комунизма различит од вијетнамског модела. Након четири године владавине, режим Црвених Кмера је уклоњен са власти 1979. године након инвазије од стране Социјалистичке Републике Вијетнам. Покрет је опстао до деведесетих као покрет отпора. Оперисао је у западној Камбоџи из база у Тајланду. 1996. године, након мировног споразума, њихов вођа Пол Пот је званично распустио организацију. Некадашњи чланови Црвених Кмера данас живе повученим животом, уклопили су се у данашње друштво Камбоџе, многи су промијенили имена и лична документа због велике кривице и срамоте као и због велике и сурове осуде од стране друштва и свијета. У изјавама и анонимним интервјуима су тврдили да су им мозгови били испрани, да су морали да ураде изврше наређење да убију или ликвидирају, ако не би то исто урадили, били би убијани, што значи да су се чланови партије Црвених Кмера убијали међу собом. Пол Пот је умро 1998. године, не суочивши се са судом.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This