Izaberite stranicu
У Мостару је почело обиљежавање 100 година од смрти српског књижевника Светозара Ћоровића, у организацији мостарског Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва „Гусле“.

Поштоваоци Ћоровићевог лика и дјела синоћ су посјетили његов гроб на гробљу Бјелушине, гдје је служен парастос, а потом су у Владичанском двору у Мостару предавање одржали универзитетски професор Ранко Поповић и свештеник Радивоје Круљ.

Током предавања, којем су присуствовали Његово високопреосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и конзул Србије у Мостару Марија Бакоч, свештеник Круљ је говорио о историјату породице Ћоровић.

Професор Поповић истакао је да је Ћоровићев опус изузетно велики и да има десет томова у посљедњем издању сабаних дјела који је 1967. године издао Институт за књижевност у Сарајеву.

– У времену кад је Ћоровић стварао, густом и брзом, он је брзо изборио мјесто у репрезентацији српске књижевности раног модернизма у прози. То је тадашња велика четворка: Борислав Станковић, Петар Кочић, Светозар Ћоровић и Иво Ћипико. Од те четворке читалачки данас није жив Ћипико. Ћоровић долази иза њега – рекао је Поповић.

Поповић је подсјетио да су некада у лектири биле многе књиге Светозара Ћоровића.

– У поређењу са временом од четири-пет деценија, књига је спала на једно или два слова. Овакве манифестације су прилика да се праве још неки избори и мислим да би га требало враћати – истакао је Поповић.

Он је подсјетио да је Ћоровић знао да дочара атмосферу и крајолик.

– Био је писац урбане средине, али је волио и село. Имао је и двије књиге „Записа из касабе“, јер су Ћоровићи одмарали у Невесињу. Мени су те приповјетке, рецимо, најдраже – навео је Поповић.

Према његовим ријечима, посебно су вриједне „Биљешке једног таоца“, које је писао предсмртном руком, јер је Ћоровић био одведен у логор, гдје је добио туберкулозу, од које је и умро.

– Прије него што је издахнуо, написао је текст „Морал у нашем друштву“, објављен у „Звону“. Тај текст као да је писан и данас. Дошло је ослобођење. Кад су српске трупе ушле у Мостар, специјално је одведена почасна чета да поздрави болесног Светозара. Он је, ипак, видио погибију те државе, јер су профитери постали кључни људи. Он је по томе шибао – реко је Поповић.

Он је истакао да је Светозар Ћоровић био морална осовина друштва.

Потпредсједник мостарске „Просвјете“ Сања Бјелица Шаговновић истакла је да су „Просвјета“ и „Гусле“ у Мостару чувари српске културе и историје, те да његују сјећање на великане свога народа из овог града.

– Ћоровић је са својим савременицима Алексом Шантићем и Јованом Дучићем чинио чувену мостарску књижевну и културну тројку. Ћоровић данас нема мјесто које заслужује у српској књижевности. „Просвјета“ и „Гусле“ ће настојати да кроз манифестације које организујемо вратимо сјећање и значај овом књижевнику – навела је Шаговновићева у изјави новинарима.

У наставку манифестације, вечерас ће бити одржано књижевно вече са књижевником Огњеном Пударом.

Светозар Ћоровић био је српски књижевник из Мостара. Рођен је 29. маја 1875. године у познатој српској трговачкој породици у Мостару, гдје је и умро 17. априла 1919. године. Писао је романе, приповјетке, драме и пјесме.

Њему у част, у Србији и Републици Српској додјељује се књижевна награда „Светозар Ћоровић“.

„Ћоровићеви сусрети писаца“ традиционално се одржавају у Републици Српској. У Мостару се налази спомен-кућа Светозара Ћоровића.

Извор: РТРС

Фото: Срна

Pin It on Pinterest

Share This