Izaberite stranicu

На данашњи дан, 18. априла 1926. године у Његошевој улици у Подгорици отворен је хотел Империјал. Налазио се у новој згради браће Пејановића, у Његошевој улици. Располагао је са 30 соба, два купатила, једном већом салом за кафану, рестораном и бифеом. Овај хотел, као и други у Подгорици, тешко је оштећен у низу бомбардовања Подгорице током II свјетског рата.

У Подгорици је између два свјетска рата изграђено неколико хотела, отворене су бројне кафане и гостионице. Хотели су били звучних имена: „Империјал”, „Европа”, „Москва”, „Београд”, „Јадран”, „Пошта”…Од свих је најраскошнији и најљепши био „Империјал”. Хотел „Империјал“ био је једно од оних ријетких мјеста у којима се у Подгорици могао осјетити и доживјети дух и дах Европе. Већ својом фасадом, урађеном помало у барокном стилу, скретао је поглед пролазника. Налазио се у Његошевој, како се и тада звала најљепша улица у граду. Окупљао је претежно имућније грађане, трговце, професоре и официре, који су могли да бирају између двију његових сала: салу за кафану или салу за рестаурацију. Могли су, такође, и да уживају у хладовини његове баште, која се налазила тик иза хотела. Био је то највећи и најљепши хотел у граду, са тридесет меблираних соба и два купатила, што је у оно вријеме, када се читав град купао и умивао у копањама и лаворима, представљало и те какав луксуз. Хотел је често приређивао официрске вечери, као и вечери везане за женска добровољачка друштва. Организовани су и маскенбали, као и гостовање познатих забављача. У њему је гостовао и чувени илузиониста Свенгали, који је подгоричкој публици приказивао своје мађионичарске мајсторије и вјештине. Навече је у хотелу свирала хотелска музика, и плесали хотелски играчи, тако да се играло, плесало и пјевало често до касно у ноћ. „Империјал“ је био домаћин и других културних догађања. Тако је, како извјештава подгорички недјељник „Зета“, у овом хотелу одржано и прво „вече младих црногорских књижевника“ (у децембру 1930. године).

Иначе, Подгорица је у вријеме Краљевине Југославије, односно између два свјетска рата, била центар установа тадашње Зетске бановине (попут Зетске финансијске дирекције, Великог суда, Поште, Јавног правобранилаштва, Управе монопола дувана). У тадашњем Срезу подгоричком (територија данашње Подгорице) живјело је 37.000 становника, тај се број уочи Другог свјетског рата попео и на 50.000, док је у самом граду живјело око 14.000. Сеоско становништво бавило се углавном пољопривредом, у граду су примат држали занатство и трговина, док је у индустрији најзначајније мјесто имао Дувански комбинат. Вриједна је помена и изградња дома Трговачко-индустријске и занатске коморе. Изградња тог објекта почела је 1936. године, а свечано је отворен 1939. године. Овај објекат и данас служи истој намјени, по чему је јединствен, јер се у њему  окупљају привредници, односно, сједиште је Привредне коморе Црне Горе. Зграда је у основи задржала исти изглед као и када је саграђена, с незнатном доградњом. Уочи Другог свјетског рата изграђена је и зграда царинарнице у Подгорици, а након неколико захтјева привредника отворена је и Филијала поштанске штедионице Краљевине Југославије.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This