Izaberite stranicu

У Мостару се прије стотину година, 17. априла 1919. године, упокојио  Светозар Ћоровић, један један од познатијих српских приповједача из херцеговачког краја. Представља једну од најмаркантнијих личности мостарског омладинског покрета тога доба. Са савременицима, Алексом Шантићем и Јованом Дучићем чинио је надалеко чувену мостарску књижевну и културну тројку.

Светозар Ћоровић је рођен 29. маја 1875. године у Мостару, гдје је завршио основну и трговачку школу. Од 1887. године објављивао је радове у многим листовима и часописима: „Голуб, „Невен”, „Босанска вила”, „Луча”, „Отаџбина” и „Бранково коло”. Био је активан члан мостарског друштва „Гусле“. Огледао се и у другим књижевно-културним активностима: уредник календара „Неретљанин”, покретач и уредник (прва три годишта) часописа „Зора” (1896—1901), члан редакције и сарадник опозиционог листа „Народ” (1907). За вријеме анексионе кризе 1908. избјегао је у Италију. У Босански сабор за посланика је био изабран 1910. По избијању рата 1914. је ухапшен, одведен у таоце, потом мобилисан и као војник послан у Мађарску. Тешко болестан вратио се у Мостар 1917. године.

Светозар Ћоровић је умро је од болести коју је добио у аустријским логорима и интернацијама, у којима је провео прве три године Првог свјетског рата. Његов брат је Владимир Ћоровић, српски историчар.

Писао је много: објавио је десетак књига приповједака, скоро исто толико романа и неколико драма. Од појединачних дјела издвајају се романи „Мајчина султанија”, „Стојан Мутикаша”, „Јарани”, Зулумћар”, приповијетке „Богојављенска ноћ”, „Пријатељи”, „Под пећинама”, „На води”, „На Васкрс” и друге, као и неколико позоришних комада.

Ћоровић је вјешт приповједач, пише лако и брзо, његово је приповједање једноставно и природно, композиција како у кратким тако и у дужим формама спретна, мотиви добро одабрани, радња сигурно вођена. Фактографски вјерно је сликао живот у Херцеговини и људе свих сталежа, вјера и народности. Како је највећи дио свог живота провео у свом родном граду, његова дјела надахнута су Мостаром и Херцеговином, а његове приче говоре о животима малих, обичних људи, од трговаца и занатлија до војника, свештеника и бивших племића.

Награда „Светозар Ћоровић” додјељује се у Србији и Републици Српској, док се у Републици Српској традиционално одржавају „Ћоровићеви сусрети писаца“.

Приредила: Марија Живковић

Pin It on Pinterest

Share This