Izaberite stranicu

На данашњи дан, 17. априла 1894. године рођен је руски државник и политичар Никита Хрушчов, први секретар ЦК КПСС од 1953. до 1964. године и предсједник совјетске владе од 1958. до 1964. године. Никита Сергејевич је био вођа Совјетског Савеза након Стаљинове смрти  . Никита Хрушчов је очигледно био интелигентан али био је у прилици да изучи само двије године школе, и вјероватно је постао потпуно писмен у својим касним двадесетим или раним тридесетим. Радио је као столар у разним фабрикама и рудницима. Током Првог свјетског рата, Хрушчов се умијешао у активности трговачког синдиката, а након бољшевичке револуције 1917. године борио се у Црвеној армији. Постао је члан партије и радио је на разним управним и партијским положајима у Донбасу и Кијеву.  Током Другог свјетског рата, Хрушчов је служио као високи политички официр.

Након Стаљинове смрти, марта 1953. године дошло је до борбе око власти између различитих фракција у партији. Хрушчов је побиједио, поставши партијски вођа а његов главни ривал, шеф НКВД-а Лаврентиј Берија, је ликвидиран.

Током посјете Ричарда Никсона Совјетском Савезу 1959. године, Хрушчов је учествовао у ономе шта је касније постало познато као Кухињска дебата. Хрушчовљев нови став према западу као ривалу умјесто као злом ентитету је отуђио СССР од комунистичке Кине.

Хрушчова су политички непријатељи у Совјетском Савезу сматрали простаком и нецивилизованим сељаком, са репутацијом човјека који прекида говорнике како би их вријеђао. Политбиро га је једном оптужио за „планирање зечјом интелигенцијом“ – што се односило на његову погрешну политику. Мада је био интелигентан (што су и његови политички непријатељи признали након што их је побиједио) и дефинитивно лукав, недостајало му је знање и разумијевање спољњег свијета изван личног искуства и често би показивао како су људи могли да га изманипулишу научним терминима и користећи се његовом таштином и предрасудама.

Учестало је ометао конференцију Уједињених нација септембра и октобра 1960. године ударајући песницама по столу, и вичући на руском током говора.

У Уједињеним нацијама  Лоренцо Сумулонг, делегат Филипина, је упитао Хрушчова како може да протестује против западног капиталистичког империјализма док Совјетски Савез истовремено убрзано асимилује источну Европу. Хрушчов се разбијеснио и рекао Сумулонгу да је „глупак, марионета и лакеј империјализма“, након чега је настао мит о томе како је лупао ципелом по столу .

Хрушчовељеви партијски ривали су га разријешили на састанку Централног комитета 1964. године. Разријешење је било умногоме због његовог особењаштва и чудних манира, које је партија сматрала огромном бруком на међународној сцени. Комунистичка партија је наставила да оптужује Хрушчова за чињење политичких грешака, као што је провоцирање Кубанске ракетне кризе и дезорганизовање совјетске економије, посебно у пољопривредном сектору. Након уклањања са власти, Никита Хрушчов је провео седам година у кућном притвору. Умро је у свом дому у Москви 1971. године.

Кључни политички потези Никите Хрушчова су:

У свом Тајном говору, је оптужио Стаљина због његовог култа личности и његов режим за „кршење лењинистичких норми легалитета“, означивши почетак својих реформи.

Распустио је Коминформ, и помирио се са Брозом, што је окончало период Информбироа у историји Југославије.

Успоставио је Варшавски пакт.

Наредио је гушење Мађарске револуције 1956. године.

Издвојио Крим из Русије и додијелио га Украјини, 1954. године.

Подржао је Египат 1956. године , током Суецке кризе.

Промовисао је доктрину „мирне коегзистенције“ у спољној политици, праћену слоганом „стићи и престићи запад“ у унутрашњој политици и економији.

Кинеско-совјетски раскол започет Хрушчовљевим разговорима са САД, и одбијањем да подржи кинески нуклеарни програм.

Започео је свемирски програм Совјетског Савеза, у коме је лансиран Спутњик I, и Јуриј Гагарин отишао у свемир, што је довело СССР у предност у свемирској трци. Учествовао у преговорима о заједничком програму за слање човека на Мјесец са америчким председником Џоном Кенедијем. Ови преговори су завршени са атентатом на Кенедија, 1963. године.

Сусрет са Ричардом Никсоном у Ајови.

Иницирао је постављање нуклеарних ракета на Куби, што је довело до Кубанске ракетне кризе.

Ојачао је Гвоздену завјесу одобривши затварање границе око Западног Берлина. Ово је довело до изградње Берлинског зида, 1961. године.

Борба са стамбеном кризом брзом изградњом милиона станова изградњом једноставних зграда без лифтова, „хрушчовки“.

Увођење минималне зараде и девалвација рубље.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This