Izaberite stranicu

На данашњи дан, 13. априла 1941. године Русија и Јапан потписали споразум о неутралности у Другом свјетском рату.

Двије државе су кроз вјекове имале промјенљиве међудржавне односе који су најчешће били на ивици напетости због геостратешког положаја у којем се налазе.

Русија је још у периоду Царства започела ширење на територије према југу, западу и истоку. Јапан се одувијек налазио на веома трусном тлу подложном снажним земљотресима и у вулкански најактивнијем појасу Пацифика. Такво стање је у великој мјери приморало Јапанце да развију милитаристички дух у циљу територијалног ширења према азијском континенту.

Русија је према свом југо-источном сусједу држала тврд став када је у питању био статус њених острва према којима је Јапан итекако имао одређене планове када је у питању ширење јапанског животног простора.

Након такозване Меиџи обнове 1868. године у Јапану, нова власт је прекинула са неколико вјекова дугом изолацијом Јапана. Одлучили су да прихвате западне идеје, технолошке новости и обичаје. До краја деветнаестог вијека Јапан је за релативно кратко вријеме изашао из изолације и трансформисао се у модерну индустријску државу. Јапан је настојао да га прихвате у ранг једнак западним силама.

Први затегнути односи између Јапана и Русије услиједили су након Кинеско-јапанског рата када је Кина 1895. године изгубила у рату. Кина је потом била приморана да преда Кореју, Тајван, полуострво Љаотунг и луку Порт Артур. Руси су присилили Кину да са њима потпише уговор о изнајмљивању поморске базе Порт Артур на 25 година. Порт Артур је био једина руска лука на топлим морима на обали Пацифика и имала је огромну стратешку вриједност.

Након пропасти преговора са Русијом Јапан је децембра 1903. године послао Русији ултиматум, да би Русији објавио рат фебруара 1904. године. Јапан је напао луку Порт Артур три сата прије званичне објаве рата. Био је то први велики пораз једне западне силе. Јапан се након ове побједе уврстио међу велике свјетске силе и започео процес јапанске доминације у Кини.

Инцидената је до Другог свјетског рата било у облику совјетско-јапанских пограничних сукоба током 1938-1939. године. Најпознатији су свакако остали Битка на језеру Ха Сан која је вођена августа 1938. године. То је био војни упад Јапана из Манџука (Манџурија под окупацијом Јапана) на територију Совјетског Савеза а јединице Црвене армије су их жестоко потукле и успјешно одбиле и након тога је уследило примирје.

Већ у мају, 1939. године, Јапанци су поново покушали упад и дошло је до сукоба са Совјетима и Монголима, али су и овај пут извукли дебљи крај када их је совјетска артиљерија жестоко потукла у борбама на реци Халин Гол.

СССР и Јапан су потписали Совјетско-јапански пакт о неутралности 13. априла 1941. године Упркос, Тројном пакту и нападом Њемачке на СССР, Јапан је остао прибран и поучен ранијим искуством, овај пут није напао Совјете.

Наредни велики сукоб две земље уследио је априла 1945. године када је СССР отказао Пакт о неутралности. Већ у августу мјесецу Совјети објављују рат Јапану и један сат након тога креће Велика совјетска инвазија Манџурије. Совјети су заузели Манџурију, Унутрашњу Монголију и сјевер Кореје. Јапанци су убрзо схватили да су Совјети вољни и у стању да изврше инвазију на Јапански архипелаг, после брзог освајања Манџурије и јужног Сахалина. Предаја Јапана у августу 1945. године означила је коначни завршетак Другог свјетског рата.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This