Izaberite stranicu

На данашњи дан 1204. године крсташи, који су у Четвртом крсташком рату кренули у Свету земљу да ослободе Христов гроб, заузели су Константинопољ (Цариград) претворивши га у центар такозваног Латинског царства. Византија га је повратила 1261. године. Под турску власт пао је 1453. године  и као Истанбул био пријестоница Османлијског царства до 1923. године.

Уништавање Цариграда створило је непремостив јаз између Истока и Запада. Велики и судбоносни рат у Европи одиграо се 1204. године, када су у Четвртом крсташком походу Латини, Венецијанци и франачки крсташи освојили и спалили Цариград. Под изговором да „шизматичко“ православно царство приводе правој вјери, они су створили понор између источне и западне Европе, између којих стоји нестабилни висећи мостић звани Балкан. И прије крсташког похода на Цариград вођена је дуга пропагандна кампања на Западу. Византија је представљана као шизматичка, покварена, окрутна, да би се оправдао рат против ње. Историчари наглашавају да су напад на Цариград инспирисали лукави трговци и поморци Млечани, да би стекли монопол над трговачким путевима између Истока и Запада. Крсташи су успјели да освоје пријестоницу Ромејског царства, јер је оно било ослабљено хиперинфлацијом и грађанским ратовима. Морално оправдање Латина за незамислив покољ цивила у Цариграду је била борба против православне шизме. Над њиховим звјерставима се згрозио чак и тадашњи папа Иноћентије III, из прагматичних разлога, што је остало забиљежено у његовом писму крсташким вођама. Папа је закључио да послије крсташких злочина источни хришћани више неће вјеровати западним. Православни хришћани Цариграда су падом града под власт Млечана и крсташа доживјели невиђена мучења и масакрирања којима су били изложени без разлике на свој пол и године. Римски крсташи су заједно са Млечанима уништили велики број цркава, дворова, манастира и скулптура од непроцјењиве културне и историјске вриједности којих је био пун Цариград. Крсташима су гријеси били опроштени кад су донијели благо Цариграда на Запад. Злато које су опљачкали витезови-монаси реда Темплара постало је темељ њиховог банкарства. То богатство је чувано у тешко доступним планинским манастирима-тврђавама у Швајцарској. Венеција је изграђена од опљачканих дјелова цариградских палата. Украдени су и чувена вајарска композиција коња на Тргу Светог Марка, невјероватни златни олтар истоимене цркве и непроцјењива библиотека. Византијски научници, занатлије и умјетници побјегли су у Италију доносећи Западу непознату цивилизацију. Тако је почела ренесанса. У то вријеме било је уобичајено да пљачка освојеног града траје три дана, а у Цариграду је трајала следећих 57 година. Треба имати у виду да је то Други Рим, средиште моћи, културе и архива најписменије државе свијета. Утицајни монаси фрањевци и бенедиктинци направили су праву инвазију и однијели ту непроцјењиву библиотеку и архиву на којој се заснива историографија .

Подјела и раздвајање источне и западне Европе почиње управо од овога што су урадили Венецијанци и крсташи. Последице пада Цариграда 1204. године осјећају се до данашњег дана.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This