Izaberite stranicu

На данашњи дан, 11. априла 1899. године умро је Радоје Рогановић Црногорац, учитељ, државни благајник, родољуб и један од најпопуларнијих народних пјесника с краја XIX вијека. Рођен је 1851. године у Прогоновићима у Љешанској нахији. Његова поезија пригодничарског духа обрађивала је значајније догађаје са црногорског двора, а написао је и двије историјске драме у стиху: „Царев лаз” и „Бој на Трњине”. За свој рад добио је признања од црногорског и српског двора.

Пјесма посвећена Вуку Ст. Караџићу

 

Ка’ најпрва кад се зора јави,

Те отвори очи у човјека,

Тако, Вуче и ти се појави,

У почетку овога вијека.

 

Те отвори српској књижевности,

Оно сјајно, оно чисто злато,

Које бјеше за нас сакривено –

Сакривено – богме закопато.

 

Нова слова и правопис нови

Ти дарова српскоме језику,

И обуче српску нам књижевност

У најљепшем говора облику.

 

За то Вуче, славни српски сине,

Нека ти је задовијек хвала!

Кад је твоја неуморна рука

Нову зору српској књизи дала.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This