Izaberite stranicu

Дана 6. априла 2019. године на Дивчибарама, за екраном радара на истакнутом врху Краљевом столу, у удару НАТО авијације погинули су потпоручници Жељко Савичић из Београда и Синиша Радић из Ниша. Поводом двадесетогодишњице од погибије, у спомен Цркви Светог Георгија Епископ ваљевски г. Милутин са свештенством одслужио је парастос храбрим бранитељима отаџбине.

Минутом ћутања одата им је пошта, а чланови породице и припадници 126. бригаде за ваздушно осматрање, јављање и навођење (ВОЈИН) положили су цвеће крај спомен обележја. Код зграде Водовода на Дивчибарама откривена је табла са називом улице Жељка Савичића и Синише Радића, у част и незаборав херојства ових младих људи.

Многима у сећању као јуче да се збило, а ипак две су деценије прошле. Потпоручници Жељко Савичић и Синиша Радић (постхумно унапређени у чин поручника) имали су тек 24 и 23 године, једни од најмлађих официра за екраном радара на Краљевом столу. Припадници 126. бригаде ВОЈИН, јединице зване „очи и уши“ земље, на удару НАТО авијације свих 78 дана пролећа 1999. године… Касно у ноћ купола у којој су се налазили погођена је авионском бомбом и прекинула земаљске животе Жељка и Синише, наневши најтежи губитак јединици којој су припадали. Године су прошле, али сећање живи. Сваке године 6. априла, на месту њиховог пресељења у вечност, припадници 126. бригаде ВОЈИН окупљају се да им одају почаст и у спомен храму који носи име Светог Георгија, великог војсковође ранохришћанског доба, молитве принесу за њихове душе.

-На високој гори Маљен не чују се звуци. Минут ћутања чује се дубоко као нигде и осећа се вечност, у којој Господ пребива са свим анђелским силама и душама праведника. Њих двојица су управо у тој вечности, где нема звука авиона, нити људског жагора и верујем да су они ушли у ред највећих у Царству Божјем, у ред мученика, јер су пострадали за отаџбину, за народ свој, за крст часни и слободу златну, бранећи своју породицу, народ, земљу и Цркву своју, казао је у изузетно дирљивој проповеди Епископ ваљевски г. Милутин.

-Отишли су у вечност, не у заборав. На земљи се много чега може заборавити, али памћење у Богу је вечно. Надамо се и верујемо да су они уврштени у ред светих мученика тамо где су војвода Георгије, војвода Димитрије и многе друге војсковође хришћанског рода, које су се одрицале овог света, али Христа ни по коју цену… У Царство Божје ушла су наша браћа хероји Жељко и Синиша, рекао је владика Милутин и позвао Црквени хор „Хаџи Рувим“ да Васкршњим тропаром заокружи сабрање у част сећања на храбре радарце Жељка Савичића и Синишу Радића.

По завршетку парастоса, откривена је табла са називом улице Жељка Савичића и Синише Радића код зграде Водовода. Да све дивчибарске намернике упозна и подсети на жртву коју су у најтежим данима новије историје српског народа принели храбри официри. Окупљени су се на крају поклонили дивчибарском Храму Светог великомученика Пантелејмона.

Извор: Епархија ваљевска

Pin It on Pinterest

Share This