Izaberite stranicu

На данашњи дан, 10. априла 1938. године на референдуму, организованом од стране нацистичке Њемачке, 99,75 одсто Аустријанца изјаснило се за прикључење Њемачкој.

Нема никаквих сумњи да су се Аустријанци сматрали Њемцима. О томе постоји низ свједочанстава, почев од чувеног савјета царице Марије Терезије која савјетује своју кћерку Марију Антоанету, пред удају за француског престолонаследника, будућег Луја XVI, да се у Паризу понаша као узорна Њемица. Моцарт и Бетовен нијесу имали никакву сумњу да припадају њемачкој култури и музичкој баштини. Аустријанци су били Њемци и зато јер су његовали култ Карла Великог, Светог римског царства и говорили њемачким језиком.  Готово пола вијека ратовања између Прусије и Аустрије није довело у питање припадност Аустријанаца њемачком националном корпусу. Ни болни порази од Пруса, ни вазални однос у савезништву са Другим рајхом нијесу успјели да пољуљају Аустријанце у вјери да припадају њемачком корпусу. Да су Аустријанци могли да бирају послије краха Аустроугарске монархије они би изабрали да се присаједине Вајмарској Њемачкој, али велике силе им то нијесу дозволиле. Штавише, присаједињење Аустрије Њемачкој је експлицитно забрањено Версајским споразумом.

Нема никакве сумње да референдум о присаједињењу Аустрије Њемачкој 1938. године није био у потпуности демократски (за је гласало 99,73 одсто гласача) али би било погрешно мислити да већина Аустријанаца није била за улазак у Трећи рајх.  За разлику од краја Првог свјетског рата када је већина Аустријанаца жељела да се уједини са Њемачком пошто им се никако није свиђала малена Република Аустрија у којој су осванули послије вјековне доминације над добрим дијелом Европе, послије Другог свјетског рата расположење је било драстично другачије. Напротив, отишло је у другу крајност. Хтјели су да се одрекну свега што је њемачко, укључујући и имена језика којем су покушали да дају неутрално име “матерњи језик” па чак и “аустријски”. Том експерименту су се први одупрли интелектуалци, умјетници, пјевачи, глумци, јер су они, прије свих, схватили да је постојање заједничког језика велика предност а никако пријетња националном идентитету. Зато данас у Аустрији говоре стандардни њемачки и зато нијесу ништа мање Аустријанци.

Како је време пролазило, Аустријанци и Њемци су неизбјежно постајали поново све ближи. Истина, Аустријанци и данас воле, с времена на вријеме, да “оговарају” свог сјеверног сусједа док се Њемци слатко смију вицевима у којима су главни актери Аустријанци. То Аустријанцима не смета да гледају више њемачке телевизије него аустријске, као и добром делу Њемаца да дио свог одмора, зимског или љетњег, проведе у аустријским Алпима, бањама  или на обалама Дунава.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This