Izaberite stranicu

На данашњи дан, 9. априла 1807. године aустријска војска савладала је Тицанову буну, устанак сремских сељака, који је почео под вођством Теодора Аврамовића Тицана. У побуни је учествовало 15.000 сељака из 45 села. Тицан је ухваћен и погубљен крајем 1807. године.

Текла је трећа година Првог српског устанка. Док је Карађорђе успјешно одолијевао и побјеђивао Турке, на ноге су се, охрабрени његовим успјесима, подигли и Срби у Срему.

Готово цио географски предио између Дунава и Саве припадао је породици Одескали. Они

нијесу боравили на том огромном посједу, већ су, као „господа“, остали у Риму, а управљање оставили својим представницима. Сељаци не само да су морали да плаћају високе глобе и намете, него су још морали да купују потрепштине од Одескалијевих, а не гдје су хтјели.

Теодор Аврамовић, Тицан како му је био надимак, прихватио се понуде и подигао је побуну против угњетавања. Послат је проглас људима из околних петнаестак села (међу њима Буђановцима, Бешенову, Брестачу, Добринцима, Петровцу, Суботишту…) да се придруже. Ови су то и прихватили. Неки су се уплашили јер је Аврамовић запријетио смрћу онима који би поруке сакрили или дојавили спахијама за спремање устанка. Прекаљени борац какав је био, Тицан је схватио да сукоб у равници са обученом војском нема шансе за успјех. Зато је повукао људе ка Фрушкој гори. Логор је подигао код Манастира Врдник. Устаници су се надали да ће им поп Лука Лазаревић, ратни командант мачванског краја у устаничкој Србији, послати помоћ. Тражили су педесетак лијепо обучених и добро наоружаних коњаника, „да би појавом заплашили царске патроле“. Међутим, Лука није смио без дозволе од Карађорђа помоћ да пошаље, док Карађорђе није желио да квари односе са Аустријом, која му је тајно слала оружје за борбу против Турака. Тицан је схватио да са Бечом нема смисла ратовати, па је од почетка појаснио да се није побунио против цара, већ против спахија. Дио побуњених сељака био је за преговоре али не и Тицан који је био за борбу са спахијама до краја. Тако су се појавиле клице пропасти.  Царска војска је ухватила и затворила у Ириг Тицана. Тицан је развалио прозор од ћелије и побјегао, али је ухваћен код Грабовца, када је покушавао да се преко Саве пребаци у Србију. Сви побуњеници су добили амнестију, осим њега. Осуђен је на смрт.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This