Izaberite stranicu

На данашњи дан, 9. априла 1940. године Њемачка је у Другом свјетском рату без објаве непријатељстава напала Норвешку и Данску. Рано ујутро њемачки амбасадори су предали ултиматум владама у Ослу и Копенхагену да се, тренутно и без отпора, ставе „под заштиту Рајха“. Данска је пристала, а Норвешка одлучно одбила предају. Упркос британској и француској помоћи, њемачке трупе су скршиле отпор, захваљујући и издаји норвешког нацисте мајора Видкуна Квислинга.

Норвешки фронт је отворен инвазијом Њемачке на Норвешку 9. априла 1940. године. Окупација Норвешке се завршила се 8. маја 1945. послије капитулације њемачке војске у Европи. Током овог периода, Норвешка је била окупирана од стране Вермахта. Цивилну власт је водила Рајскоманда Норвешке, која је представљала колаборационистичку власт и квислиншки режим. За то вријеме норвешки краљ и влада су вршили своју дужност у егзилу у Лондону.

Пошто је задржала неутралност у Првом свјетском рату, Норвешка спољна и војна политика су највише зависиле од три фактора:

Мјере штедње, које су биле промовисане од стране конзервативних партија

Пацифизам, кога је промовисала Норвешка радничка партија

Доктрина одржања неутралности, изграђена на претпоставки да неће бити потребе да се Норвешка уводи у рат, ако остане неутрална.

Иако је неутралност остала приоритет све док инвазија већ није остварена, опште позната чињеница у Норвешкој власти је била да не треба заратити са Уједињеним Краљевством. Већ од 1939. године је постојао осећај да Норвешка треба да се припреми, и то не само за одбрану своје неутралности, већ и своје слободе. У периоду између септембра 1939. године и априла 1940. године се доста тога урадило на повећању борбене готовости Норвешке. Она је успјела да издејствује два добра трговинска споразума, са Уједињеним Краљевством и са Њемачком, али је било очигледно да је свака страна хтјела да спријечи ону другу да приђе Норвешкој. Из бојазни од заштите Норвешке од стране Уједињеног Краљевства и Француске, Њемачка је извршила инвазију на Норвешку из више разлога: луке које нијесу оковане ледом, чиме би имали могућност да контролишу Сјеверни Атлантик; да обезбиједе руднике гвожђа на сјеверу Шведске; тиме би предухитрили Француску и Уједињено Краљевство у истом циљу; и да повећају пропаганду у погледу Њемачке империје;

Није прошло много до тренутка када је њемачка војска умарширала у Осло. Након тога, њемачка војска се сконцентрисала на освајања осталог дијела Норвешке. Хитлер је у Норвешкој током цијелог рата распоредио 300.000 војника, чиме је обезбиједио стабилан прилив гвожђа, као и стратешке базе за ваздушне нападе на Британију.

Прије саме инвазије, Видкун Квислинг, предсједник Норвешке Нацистичке партије, је убјеђивао Хитлера да ће организовати владу која ће подржавати њемачку власт. Њему се није свидјела та идеја. Међутим, када је видио да се Норвешки парламент неће предати, понудио је Квислингу могућност да организује владу.  Квислинг је мислио да ће, ако буде одржао економску стабилност земље и ако буде успио да одржи коректну сарадњу између норвешког народа и окупационе њемачке војске, на крају придобити повјерење свог народа.

Током рата, Савезнички планери су организовали низ саботажа и напада на територију Норвешке, са циљем онеспособљавања њемачких војних и научних капацитета. Најзначајнија акција је била онеспособљавање њемачког пројекта нуклеарне енергије.

Чак и пре краја рата се размишљало о судбини сарадника са окупатором. Неки су се слагали са политиком убијања преступника, док су они хладније главе били за склапање оптужнице и суђења оптуженима за издају. 37 људи је осуђено на смрт а Видкун Квислинг је ухваћен  и норвешки суд осудио га је на смрт стријељањем. Квислингово име постало је синоним издајства и сарадње са непријатељем широм света, не само у Норвешкој. Назив квислинг користи се за грађанина који помаже непријатељу да освоји његову земљу.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This