Izaberite stranicu

Првакиња Народног позоришта Ивана Жигон, после готово десет година (и многих искушења, како сама каже) враћа се у матични театар и то са представом „Десанки у вечност“, посвећеној нашој великој поетеси и њеној мајци Јелени Жигон.

За ово остварење, позната глумица (овог пута и редитељ) каже да је реч о новом жанру, мистичној и интимној музичко-сценској оди, уприличеној поводом сто двадесет година од рођења Десанке Максимовић. Премијера је сутра, на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта и то на дан смрти Иванине мајке, глумице Јелене Жигон:

– Представа ће бити изведена баш на овај дан, чиме ћемо дочарати велики смисао и моћ уметности. Упркос томе што је Јелена пре годину дана напустила сцену живота, она ће се овде, у пуном сјају лепоте своје душе, појавити у главној улози. Као неуморни истраживач и чувар српске поезије, она потписује и сценарио представе која се, нимало случајно, не поиграва одговорима на вечита питања о животу, љубави и смрти – речи су Иване Жигон која ће, на неки начин, наступити заједно са мајком Јеленом, спајајући време једног и вечност онога света.

У представи учествују и балетски уметници Жељко Гроздановић и Малина Станојковић: двоје играча извешће „Плес љубави која тријумфује над неправдом пролазности“, у кореографији Ане и Светозара Kрстића. А на сцени ће се појавити и унуци преминуле глумице Ања и Стефан и заједно са осталима показати да „уметност има задатак да превазилази све границе форме и да синхронизује наше пролазно време са нечим оностраним, бескрајним и непролазним“. Истичући велику захвалност Ивани Вујић, в.д. управника Народног позоришта, што се вратила у матични театар, Ивана каже за наш лист:

– Отац ме је својим режијама одвео у свет позоришта, а ето после неколико година паузе која је уследила из многобројних разлога, мајка ме враћа на сцену моје матичне куће. Веома сам срећна што је то управо представа која говори о ономе што нам све више фали. Пре свега, о радости и љубави упркос недаћама, о смислу живота насупрот великим тугама растанка. Што би мој тата духовито рекао, уметност има потребу да запуши рупу кроз коју веје бесмисао. У то име живели! Дођите да видите како позориште не признаје смрт и растанак, како је у уметности све могуће.

КОСОВКА ДЕВОЈКА

Глумица Ивана Жигон првакиња је Драме Народног позоришта од 1999. године, председник Друштва српско-руског пријатељства и уметнички руководилац ансамбла „Косовски божури“, чији су чланови деца из енклава Косова и Метохије. Једну од првих улога остварила је већ са 21 годином (Косовка девојка) у сценском спектаклу „Косовски бој“, у режији Петра Зеца. Играла је, између осталих, у представама с редитељским потписом Радмиле Војводић, Бранка Плеше, Бранислава Мићуновића, Виде Огњеновић, Јагоша Марковића, Јовице Павића и, наравно, оца Стеве Жигона.

Извор: Вечерње новости

Pin It on Pinterest

Share This