Izaberite stranicu

Два ренесансна мајстора, свестране личности, оба цијењени за живота, сликари који су веома утицали на касније сликарство, упокојили су се на исти дан – 6. априла. Један, који је био Италијан упокојио се 1520, а други Њемац – 1528. Познато је да су размјењивали писма, а вјероватно и цртеже – Рафаело Санти и Албрехт Дирер.

Италијански сликар Рафаело Санти да Урбино заједно с Леонардом да Винчијем и Микеланђелом чини фантастично тројство ренесансног периода. Најпознатији је по својима Мадонама, а запажен је и због јасноће облика и способности да помоћу слика прикаже величанственост, љепоту и савршенство.

Рођен је 1483. године у италијанском граду Урбино. Отац му је био сликар на двору, чијим стопама је пошао и Рафаело. Стекао је широко образовање на пољу умјетности, књижевности и друштвених наука, а то му је омогућило да се с лакоћом креће у вишим друштвеним круговима, што је утицало и на развој његове блиставе каријере. Стекао је репутацију изврсног сликара већ 1501. године, а убрзо су му додијељена многобројна почасна признања. Имао је само 17 година када је себе прогласио за самосталног мајстора. У Фиренцу је отишао с намјером да остане свега неколико мјесеци како би проучавао радове великих сликара савременика, а након четири године, већ је потписивао своја дјела.

Папа Јулије Други га је позвао у Рим 1508. године, са жељом да ослика неколико просторија у Ватикану. Будући да је Микеланђело у исто вријеме осликавао Сикстинску капелу, Рафаелов рад је био у сјенци, али ипак се његове слике у Ватикану сматрају најпрефињенијим дјелима европске умјетности. Тамошњи његов рад укључује и једно од његових ремек-дјела – слику “Атинска школа“. Последњих 12 година свог живота је провео у Риму, и за то вријеме је његова каријера процвјетала.

Рафаело је био енормно продуктиван и водио је необично велику радионицу. Он је упркос раној смрти, у 37. години, оставио за собом велики број радова. Многи његови радови се налазе у Ватиканској палати, при чему су фреске у Рафаеловим собама централни и највећи радови у његовој каријери. Његова најзначајнија и најпознатија дјела су “Три Грације“, “Распеће“, “Св. Ђорђе убија аждају”, као и дјела на којима је насликана Пресвета Богородица. Рафаело је мајстор склада. Он је био најрепрезентативнији сликар ренесансе који је у своју умјетност уклопио све дотадашње спознаје и искуство умјетности (кјароскуро, сфумато и композиције од Леонарда, те карактерност и волуминозност ликова од Микеланђела). Осим што је био изванредан сликар, Рафаело се истакао и као наставник који је могао да инспирише своје ђаке у великој мјери. Водио је једну од тада највећих школа умјетности у Риму, коју је чинило више од 50 ђака. Захваљујући његовом ентузијазму и таленту, школа је постала позната као мјесто у којој се умјетност веома цијени. Бавио се и архитектуром, цртањем и гравирањем.

Умро је на исти дан када се и родио, 6. априла 1520. Године. Тога дана био је Велики петак. Сахрањен је на Велику суботу уз велику почасти, у Пантеону. Иза њега је остало огромно и квалитетно завјештање, а за разлику од многих умјетника, био је цијењен и за време свог живота.

Рафаелов савременик, корифеј њемачке ренесансе Албрехт Дирер рођен је 21. маја 1471. у Нирнбергу. Своје мајсторство показао је не само у сликарству, него и у графици и теорији умјетности.

Дирерови преци поријеклом су били из Угарске. Рођен је у породици златара, који је у тај њемачки град дошао из Мађарске средином 15. вијека. У породици је било 18-оро дјеце, од којих је будући велики умјетник био треће. Када је имао 15 година Албрехт је почео да се школује у радионици великог нирнбершког умјетника тога доба Михаела Волгемута. Тамо је научио не само сликарски занат, већ и гравирање на дрвету и бакру. Школовање се, по традицији, завршило путовањем,  За четири године млади Дирер је посјетио низ градова у Немачкој, Швајцарској и Холандији, усавршавајући своју технику. Године 1494. вратио се у Нирнберг, и ускоро оженио.

Два пута је посјетио Италију, гдје се упознао са сликарством италијанских мајстора. Послије повратка из Италије ствара своја најзначајнија дјела из области графике. Његов рад у овом добу карактерише јак утицај позног готичког сликарства. Као први њемачки умјетник посветио се теорији умјетности и између осталог написао темеље науке о пропорцијама. Написао је дјела о геометрији и перспективи. Дирер је први у Европи саставио Магични квадрат, приказан на његовој гравури „Меланхолија“.

Дирер је ујединио италијанску рану ренесансу с експресивним стилом њемачког реформаторског доба и дошао до нових облика изражавања. Посезао је митологијским, алегоричним и религиозним темама, али се бавио и природом. Дирер је до врхунца развио дрворез и бакрорез и својим графикама одлучујуће утицао на популаризовање реформатора и хуманиста. Настанак акварела као технике и умјетничког дјела које се остварује воденим бојама повезује се са Дирером. Он се сматра за зачетника ове технике у сликарству, као и умјетника који ју је усавршио и популарисао. Аквареле је радио са великом умјешношћу и сјеверњачком прецизношћу. Репрезентативан је акварел зеца.

Након повратка у Нирнберг отворио је радионицу и изводио олтарне слике и портрете, прве бакрорезе и низ дрвореза „Апокалипса“ и „Велика мука“. Након повратка с другог путовања у Италију настали су његови највреднији бакрорези „Витез“, „Ђаво и смрт“ и „Меланхолија“ и „Свети Јероним у ћелији“. У последњој фази насликао је свој најбољи „Аутопортрет“ и „Четири апостола“, и писао трактате о сликарству. Његово укупно дјело обухвата 70 слика, 900 цртежа, 100 бакрореза и 350 дрвореза.

Упокојио се 6. априла 1528. у Нирнбергу.

Приредила Марија Живковић

 

Pin It on Pinterest

Share This