Izaberite stranicu

На данашњи дан, 6. априла 1892. године  на Цетињу је умро Јован Павловић, први директор Цетињске гимназије, родом из Сремских Карловаца. Правни факултет завршио је у Београду, а докторирао је политичке и економске науке у Минхену. У Црну Гору дошао је 1879. године, гдје је уређивао „Глас Црногораца“, „Црногорку“ и „Зету“, а касније и Просвјету. Био је директор Цетињске гимназије, предсједник Цетињске читаонице, један од оснивача прве књижаре и антикварнице на Цетињу, и министар просвјете. Радио је на реорганизацији школства и доношењу савремених закона у области просвјете и културе Црне Горе.

Чињеница је да је Цетињска гимназија најстарија у књажевини Црној Гори. Кроз њене клупе прошла је већина црногорске интелигенције за последње двије деценије деветнаестог вијека и у првој деценији двадесетог вијека, па и у каснијем периоду. Гимназија је основана 1880. Године  а у њој се образовало десетине хиљада ученика. Многи ученици су касније постали истакнути научници, умјетници, књижевници, публицисти, инжињери, правници, љекари, професори, политичари, државници, културни и јавни радници, спортисти и слично. Цетињска гимназија је традиционално имала стручан наставни кадар. Велика заслуга за рад, углед и њену афирмацију припада једном од њених оснивача и најзаслужнијих директора Јовану Павловићу, који је као директор и касније као министар просвјете Црне Горе обратио посебну пажњу Цетињској гимназији и учинио много за њено уређење и просперитет.

Цетињска гимназија основана је Одлуком Државног савјета у јесен 1880. године, под називом ‘Књажевско – реална гимназија’. Почела је са радом без икаквих писаних закона и правила. Тек на почетку 1881. године израђен је и штампан први наставни план и програм, по коме се радило првих пет школских година, тј. све до 1885/86. године, када је нешто измијењен. Године 1883. за првог директора школе постављен је професор Јован Павловић. Тада је донесен ‘Школски закон за ученике гимназије’ (дисциплинска правила).

У почетку школа је била смјештена у Цетињском манастиру гдје је био отворен и интернат  за ученике који су добијали државну стипендију. Школске 1880/81. године у први разред је уписано 16 ученика, од којих је само шест школске 1883/1884. године са успјехом завршило четврти разред. Већ те године школа је имала 53 ученика и пет наставника. Године 1885. Гимназија је програмски прешла са реалне на класичну, да би се двије године касније поново вратила на реалну. Све до 1886/87. године Гимназија је имала четири разреда, када је отворен пети разред, који је из неких разлога, већ идуће године укинут па је Гимназија поново сведена на четвероразредну. Таквом је остала све до 1902/03. године, када је из ниже прерасла у вишу гимназију.

Само прве четири године Гимназија је радила у Цетињском манастиру. Године 1884. премјештена је у приземље Владичине биљарде, у којој је остала све до 1915. године. Од 1915. до 1918. године, због окупације Црне Горе од стране Аустрије, школа није радила. Школа поново почиње са радом 1919. године у престолонасљедниковом двору (сада ‘Плави дворац’), гдје остаје до октобра 1947. године, када се пресељава у нову зграду, у којој се и сада налази. Од првих година рада до 1896/97. године број ученика није прелазио 100. Од тада се број ученика сукцесивно повећавао, да би школске 1909/10. године укупно имала 306 ученика. Те године одржан је први испит зрелости који је полагало 14 матураната. Прва црногорска матура представљала је значајан друштвени догађај, те је матурском испиту присуствовао и краљ Никола и сам постављао питања. Свих 14 матураната краљ је одликовао медаљом за ревност и свима додијелио стипендије за школовање у иностранству.

Све до школске 1907/08. године, гимназију су похађали само мушкарци, јер су женска дјеца имала своју школу Ђевојачки институт. Међутим, те године у гимназију се почињу уписивати и женска дјеца. Пошто је број уписаних ученица стално растао, школске 1921/22. године на Цетињу је отворена женска гиманзија која је радила до 1925/26. године, када је затворена, па су ученице почеле похађати школу заједно са мушкарцима.

На спомен плочи која се налази у згради школе исписано је 381 име храбро погинулих ученика Цетињске гимназије, који су дали своје животе за одбрану отаџбине.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This