Izaberite stranicu

На данашњи дан 5. априла 1989. године Пољска влада легализовала је опозициони раднички синдикат „Солидарност“.

Основана 1980. године као независни синдикат, „Солидарност“ је убрзо прерасла у масовни друштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника. На првим демократским изборима у Пољској 1989. године, кандидати синдиката Солидарност добили су већину гласова. Тај догађај и избор оснивача и вође Солидарности, Леха Валенсе, за предсједника Пољске 1990. године, били су круна дјеловања синдиката, који је заправо био политички и друштвени покрет, снага која је имала одлучујућу улогу у изласку Источне Европе из комунизма. Велики раднички штрајк у бродоградилишту „Лењин“ у Гдањску, у августу 1980. године, чији је један од вођа био 37-годишњи електричар Лех Валенса, био је увод у оснивање, у септембру исте године, независног синдиката Солидарност. Био је то први синдикат у источном блоку који није надзирала комунистичка партија, а заузимао се за друштвене и политичке промјене према либерализацији и демократизацији државе. Већ догодине власт је покушала да угуши Солидарност прогласивши ванредно стање, које је потрајало до 1983. године. Солидарност је забранила, а вође ухапсила. Но, Пољска, изразито католичка земља, са више од тридесет милиона становника, оснажена тиме што је 1978. године Пољак постао папа, била је претврд орах и за власт у Варшави и у Москви. Свијет су обилазиле фотографије десетина хиљада радника који у комунистичкој земљи протествују клечећи и молећи се Богу.

С таквом снагом и општенародним покретом властодршци, са генералом Јарузелским на челу, нијесу се могли обрачунати. На крају су били присиљени да преговарају са Солидарношћу, а њена забрана је укинута. На првим, неки кажу, „полуслободним“ изборима 1989. године, одржанима захваљујући до тада већ битно промијењеним околностима, понајвише појави Горбачова у СССР-у и његове „перестројке“ и „гласности“, члан Солидарности постао је предсједник коалиционе владе. Лех Валенса, вођа Солидарности и симбол цијелог покрета, био је 1981. затворен, а пуштен је догодине . Изишавши на слободу, наставио је илегално опозиционо да дјелује. Снажан вјетар у леђа његовој животној идеји била је Нобелова награда за мир, која му је додијељена 1983. године. Нови велики штрајк у гдањском бродоградилишту водио је 1988. године и управо након тога преговарало се са властима и легализована је Солидарност, а потом одржани и демократски избори. Након што је постао предсједник државе, Валенса је то остао до 1995. године. Док је био предсједник, Пољска је предузела политичку и економску либерализацију, али су Валенсу критиковали због ауторитарног владања.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This