Izaberite stranicu

На данашњи дан, 4. априла 1968. године у Мемфису, у америчкој савезној држави Тенеси, убијен Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права и мир. У борби за равноправност црнаца у САД служио се Гандијевим методама ненасиља и грађанске непослушности. Добитник је Нобелове награде за мир 1964. године.

У борби за равноправност Афроамериканаца у САД користио је методе ненасиља и грађанске непослушности. Сматра се једним од најбољих говорника у историји Сједињених Држава. Његови говори и данас су баштина не само Американаца већ и цијелог човјечанства. Заједно са говорима Гандија и Толстоја  постали су манифест ненасилне борбе за људска права. Мартина Лутера Кинга је постхумно, 1977. године, одликовао предсједник Џими Картер Предсједничком медаљом слободе. Од 1986. године се у САД обиљежава дан посвећен њему, а 2004. године му је постхумно додијељена конгресна Златна медаља. Иако за живота оспораван и критикован од стране режима (ФБИ га је пратио и прислушкивао) и својих сународника (Малколм Икс и Црни пантери били су за револуционарну борбу) постао је један од симбола САД и афроамеричке заједнице. Данас око 730 већих и мањих градова у САД има улицу која носи његово име.

Данас вам кажем, пријатељи моји, упркос тешкоћама данашњице и сјутрашњице, ја имам сан. То је сан који је дубоко укоријењен у америчком сну. Имам сан да ће се једног дана ова нација издићи и живјети по правом реду свог постојања. За мене је ова истина сама по себи разумљива – сви људи су створени једнаки.

Имам сан да ће једног дана на црвеним брдима Џорџије синови некадашњих робова и синови некадашњих робовласника сједети заједно, за истим братским столом.

Ја имам сан да ће једног дана и сама држава Мисисипи, у којој влада неправда и која с пламеном угњетавања живи својим пуним бићем, да ће се и та држава једног дана претворити у оазу слободе и праведности. Имам сан да ће моје четворо дјеце једног дана живјети у друштву у ком се нико према њима неће понашати овако или онако због боје њихове коже, него да ће их третирати онако како они то својим карактером заслуже.

Имам сан да ће једног дана Алабама са злокобним расистима, са својим гувернером са чијих усана силазе ријечи као интервенција и анулирање расне интеграције, да ће тачно тамо мали црни дјечаци и мале црне дјевојчице пружити руке малим бијелим дјечацима и дјевојчицама, као браћи и сестрама.

Ја имам сан да ће се једног дана уздигнути све долине, а сви брегови и планине ће се смањити. Да ће се бреговита мјеста поравнати, а неравна исправити. И да ће доброта бити свима видљива и да ће је свако спознати. То је моја нада. Са овим увјерењем, вратићу се назад на југ. Са овим увјерењем бићу способан да од бријега очајања начиним камен надања. И, са овим увјерењем, ми ћемо бити способни да несклад наше нације претворимо у звукове предивне симфоније.

Са овом спознајом бићемо способни заједно да радимо, да се заједно молимо, заједно да се боримо, заједно да идемо у затвор, заједно да устајемо за слободу, са спознајом да ћемо једног дана бити слободни. А то ће бити дан када ће сва Божија дјеца у овој земљи овој пјесми дати ново значење. Ако Америка жели постати велика нација онда ово мора постати истина…

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This