Izaberite stranicu

На данашњи дан, 3. априла 1941. године премијер Мађарске, Пал Телеки, извршио је самоубиство, дан по усвајању њемачко-мађарског плана за напад на Југославију. Телеки био члан делегације која је 1940. године у Београду потписала Уговор о вјечном пријатељству и миру Југославије и Мађарске. Мађарска је с Њемачком, 6. априла 1941. године, напала Југославију.

Мађарски гроф Пал Телеки  био је изданак властелинске породице из Ердеља, чувени географ и члан Мађарске академије наука. Био је члан делегације своје земље на Париској мировној конференцији којом су 1919. године савезници распарчали Краљевину Угарску и оставили је на тек једној четвртини предратне територије. Наредне године постао је по први пут премијер; у том мандату доносио је низ антисемитских закона због чега је данас контроверзна личност у својој отаџбини. Други пут ће на ту функцију доћи фебруара 1939. године, непосредно пред почетак Другог свјетског рата. Телеки је схватао да је једина шанса Мађарске да преживи та да остане неутрална због чега је одбио њемачки захтјев за коришћењем мађарских железница током инвазије на Пољску септембра 1939. године. Италијански министар спољних послова, гроф Ћано, записао је у свом дневнику да је Телеки при сваком сусрету одбијао да јасно каже на којој је позицији његова земља али да је било јасно да симпатише западне силе и да се „плаши њемачке побједе као куге“.

Децембра 1940. године Мађарска и Краљевина Југославија потписују Споразум о вјечном пријатељству, само три недјеље након што је, супротно Телекијевим савјетима, адмирал Миклош Хорти, мађарски регент и шеф државе, увукао Мађарску у Тројни пакт и тиме теоретски укинуо њену неутралност. Након државног удара изведеног 27. марта у Београду, када је Југославија иступила из истог војнога савеза у који је ушла тек два дана раније, Њемачка је почела да се спрема за напад на Југославију у жељи да неутралише опасност на свом јужном ободу (након анексије Аустрије, Трећи рајх и Југославија су дијелили границу) што због општег тока рата (Хитлер није могао да дозволи себи да има просавезничку државу у сусједству) што због осигуравања тог крила услед припрема за напад на СССР. У том смислу, Њемачка је захтијевала да Мађарска, као чланица Тројног пакта, допусти пролаз Вермахту преко њене територије. Том приликом, Берлин није као оправдање за своје инвазионе планове наводио само иступање Југославије из потписаног споразума, већ и тобожње злочине које зли Срби чине над јадним Њемцима и Мађарима на тлу Југославије.

Телеки није желео да да свој пристанак, али његов пристанак Хитлеру више и није био потребан јер је Хорти попустио, а и мађарски начелник генералштаба Верт је тајно уредио и договорио слободан пролаз трупа Вермахта.

Трећег априла, три дана прије него што ће инвазија на Краљевину Југославију почети, Телеки је одржао сједницу владе и увече се вратио у свој дом да би сачекао телефонски позив који ће потврдити да је Вермахт прешао на мађарско тло. Када је позив стигао, извадио је из фиоке свој пиштољ, ставио га у уста и пуцао. У својој опроштајној поруци упућеној регенту Миклошу Хортију, Телеки је написао невјероватне ријечи.

„Ваша Висости: Погазили смо нашу ријеч, из кукавичлука, у погледу Споразума о вјечном пријатељству са Југославијом о којем сте причали у свом говору на Мохачу. Нација то осјећа, и ми смо изгубили своју част. Ушли смо у савез са нитковима, јер ниједна ријеч није тачна о наводним злочинима. Не против Мађара, чак ни против Њемаца. Постаћемо крадљивци лешева. Нација смећа. Ја вас нисам обуздао. Крив сам.“

Адмирал Хорти није одмах 6. априла послао своју војску у Југославију. Тек када је у Загребу проглашена Независна Држава Хрватска, казала је мађарска влада да пошто Југославија више не постоји не може важити ни Споразум о вјечном пријатељству. Тиме је покушао да се опере пред историјом о којој је говорио Телеки. Није успио.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This