Izaberite stranicu

Поводом Међународног дана књиге за дјецу и годишњице рођења Ханса Кристијана Андерсена

Од 1967. године 2. април се обиљежава као Међународни дан књиге за дјецу.  Установио га је Унеско, како би се деци слала порука о магији књижевног надахнућа и важности развијања љубави према писаној ријечи. Данас је више него икад потребно приближити дјеци књигу и промовисати квалитетне књиге за дјецу, јер у овој ери дигитализације књиге губе популарност. Међутим, чар читања, додир листова и корица књига не може замијенити ни вема практичан електронски читач. А о магији књига Хермен Хесе је рекао: „Међу многим световима које човјек није добио као поклон природе, већ их је створио својим умом, свијет књига је највећи. Без ријечи, без писања књига, не постоји историја, не постоји концепт човјечанства. Ако неко буде хтио да покуша затворити у малом простору, у једној кући или једној соби, историју људског духа, и начинити је својом, он то може урадити само у форми збирке књига.“

Дан књиге за дјецу прославља се на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, творца многих бајки и пјесама које су обиљежиле дјетињство генерација дјеце широм планете.

Ханс Кристијан Андерсен је био дански књижевник, један од највећих свјетских бајкописаца. Паул Хазара га је назвао краљем дјечјих писаца сљедећим ријечима: „Андерсен је краљ јер нико попут њега није знао продријети у душу бића и ствари.“  А наша Исидора је записала: „ Био је тај генијални Данац савременик Пушкина и Љермонтова, Шелија и Китса, Гетеа и Хајнеа, Шатобријана и нашег Његоша. Које коло, звездано коло људи! И које разне и тешке судбине! ”

Андерсен је рођен 2. априла 1805. године, у Одензеу, у Данској. Отац му је био сиромашни обућар, а мајка је радила као праља. Тешко су живјели, више гладни, него сити. Отац му је читао  причао разне приче, а највише необичне бајке, те је Ханс живио у свијету бајки, толико различитом од сурове реалности. Када је имао 11 година, умире му отац, те се је сиромаштво постало готово неподношљиво. Препуштен сам себи, док је мајка била на послу, Ханс је покушавао да саставља пјесме, приче, комедије… Представљао их је другој дјеци у свом малом луткарском позоришту. Почео је да ради у текстилној фабрици, а онда је са 14 година пошао у свијет. У Копенхаген, главни град Данске, отишао је без пребијене паре, у потрази за послом, прије свега у позоришту. Тамо се није прославио јер се показао као лош глумац, плесач и пјевач. Међутим, био је шармантан и забаван, па је придобио симпатије многих богатих породица. Године 1828. Андерсен је завршио гимназију и уписао се на универзитет. Школовање је завршио када је имао 24 године.

Његово прво дело „Пут пјешке од Холменског канала до историјског краја Амагера“, објављено 1829, слабо је прихваћено, али му је омогућило пут у Њемачку и Италију, који је имао велики значај за његов даљи рад. Писао је много, али је постао познат тек пошто је написао роман “Импровизатор”, за који га је инспирисала управо Италија. Након објављивања тог романа обишао је цијелу Европу. Био је и десетак дана у Србији и о томе оставио записе.

Први свезак бајки Андерсен је објавио 1835. године. Своја прва искуства, из биједе и сиромаштва, као и каснија са путовања, оживио је на чудан начин, у том свијету бајки, које су биле први пут лишене суровости. Те приче јесу тужне, али никада песимистичне. Увијек изражавају нада у боље сјутра и истичу вриједност доброте, која на крају неминовно доноси срећу.

Његови биографи тврде да он није био религиозан на формалан начин. Казао да је: „Бог је тај који одлучује о судбини сваког човјека, он га води кроз живот”.

Тешко да данас, скоро два вијека од кад су писане, можемо упознати дијете које није чуло за бајке Ханса Кристијана Андерсена: Мала сирена, Ружно паче, Царево ново одијело, Принцеза на зрну грашка, Цвијеће мале Иде, Оловни војник, Палчица, Дјевојчица са шибицама, Свињар, Кресиво, Снијежна краљица… У својим бајкама развијао је мотиве из народних бајки, али је стварао нове и оригиналне приче. У њих је уносио многе ликове из стварног живота. Писао је и о животињама које се до тада у бајкама нису појављивале (пужеви, мишеви, роде, лабудови, патке…), али и о биљкама, увидјевши и њихову сличност са људима, према боји, цвијету, држању и сл. Оживљавао је и многе предмете: играчке, фигуре, старе куће, свакодневне предмете…

Његове бајке преведене су на велики број језика, више него било која друга литература, изузев Библије. Многи сматрају да је његова аутобиографија бајка „Ружно паче“. Својим бајкама стварнијим од сваке стварности, Андерсен је учио милосрђу, љубави, саосјећању, одупирању злу љубављу.

Упокојио се  у седамдесетој години, 4. августа 1875. године.

Приредила: Марија Живковић

Pin It on Pinterest

Share This