Izaberite stranicu

На данашњи дан, 1. априла 1995. године четири мјесеца послије уласка у Чеченију руске трупе из свих већих мјеста истјерале су чеченске исламске сепаратисте.

Чеченија република на југу европског дијела Русије, 15 600 км², на југу обухвата сјеверне обронке Великога Кавказа које од Ногајске степе на сјеверу одвајају долине ријеке Терек и њена притока Сунже. У вегетацији преовладава степа и ниска шума. Клима је претежно континентална. Главни град Грозни. Развијено је виноградарство, воћарство и повртларство. Јужни дио, планинско подручје Великога Кавказа, сточарски је крај. Главна је привредна грана производња и прерада нафте. Знатно значење имају хемијска, металопрерађивачка, дрвна и прехрамбена индустрија и машиноградња. Индустрија је претрпјела знатна разарања у чеченско‑руском сукобу 1990‑их. Чеченија има велики саобраћајни значај, преко ње пролазе друмски и жељезнички саобраћај између Азербајџана и Дагестана (Русија) и нафтовод Баку (Азербајџан) – Новоросијск (Црно море).

Од давнине су подручје Чеченије насељавала племена која нијесу успјела да створе државу. Уочи распада Совјетског Савеза опозиционе странке окупиле су се у Чеченском националном конгресу као покрету за независност. Конгрес је крајем 1990. године изабрао извршни комитет са предсједником Џохаром Дудајевом, који је побиједио на предсједничким изборима и прогласио независност Чеченске Републике 1991. године. Москва је помогла проруску опозицију, углавном организовану на сјеверу, као и одвајање Ингушетије, а Дудајев је покушао да ослаби руски утицај стварањем савеза земаља сјеверног Кавказа. Унутрашње сукобе Дудајев је мислио да ријеши распуштањем парламента и увођењем ванредног стања. Војно-политичке супротстављености прерасле су у грађански рат па је крајем 1994. године интервенисала руска војска, која је заузела Грозни. Москва је покушала да успостави проруску власт, спријечи регионалне сепаратизме и снажење ислама и очување геополитичке позиције на Кавказу. Након великих разарања руске су снаге до половине 1995. године надзирале већину Чеченије. Након погибије Дудајева, на изборима 1997. године побиједио је Аслан Масхадов, главни чеченски војни командант. Споразумом с Русијом Чеченија је добила велику политичку аутономију и економску самосталност. Сукоби између различитих војно-политичких група обновили су се средином 1998. године. Парламент је распуштен а Москва је поновно интервенисала у 1999. године. Ратни сукоби су завршени поновним успостављањем руских институција у Грозном и цијелој Чеченији.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This