Izaberite stranicu

На данашњи дан, 31. марта 1282. године у побуни Сицилијанаца против француске власти познатој под називом „Сицилијанска вечерња“ побијени су сви Французи на острву.

Сицилијанска вечерња је представљала побуну на Сицилији против краља Карла I Анжујског, који је преузео Сицилију уз папину подршку. Том побуном започео је Рат сицилијанске вечерње. Побуна се назива „вечерња“ јер је почела током вечерње службе на васкршњи понедјељак. Устанак је организован под геслом „Смрт Француској од Италије“. и према легенди, од почетних слова тог гесла касније је настала ријеч „мафија“.

Сицилијанска мафија-„Коза Ностра“, која има толико етимолошких тумачења за криминалну организацију, је „званично“ настала средином XIX вијека у периоду уједињења Италије, када је услед великих социјалних проблема услиједио изузетно тежак живот сеоских породица на Сицилији.

Иако и XIX вијеку „званично“ почиње дјелатност тајне организације Коза Ностре, која је заправо неформални и тајни савез стотинак мафијашких породица, вјероватно прво заједничко удружење већег броја породица у духу мафије, забиљежено је у историји Сицилије још у XIII вијеку, у виду побуне „Сицилијанска вечерња“, у којој су незадовољни својим положајем и промјеном Палерма као пријестонице, побијене бројне француске породице на Сицилији. Јачање Коза Ностре, почетком и током XX вијека поприма облике озбиљне организације која се дјеловањем на државнике и значајне људе на Сицилији, и у Италији уопште, увукла и попела на све нивое државног апарата, чиме је себе учинила неуништивом. Своју моћ и утицај сицилијанска мафија је одржавала силом, при чему су по потреби премлаћивани дужници, противници њиховим правилима или било ко да им је стајао на путу. Некада би то отишло и у најгорем смјеру.

Сви чланови Коза Ностре -“наше ствари” су били повезани Омертом, тј. завјетом на ћутање, што је италијанској мафији и омогућило толико дуги опстанак. Када би се неког мафијаша докопала полиција, чак иако би имао непријатеље међу другим породицама, тај мафијаш никада не би цинкарио. У супротном, цјелокупна Коза Ностра би се устремила на њега. Ако је размирица и било, оне би се рјешавале на њихов начин и то најчешће крвавим путем, што је обично завршавало породичном тј. крвном осветом.

Почетком XX вијека велики број, чак 3 милиона Италијана, преселио се у “обећану земљу”, Сједињене Америчке Државе”, при чему их није сачекао никакав обећани рај, већ незапосленост и сиромаштво. У таквим условима, друго се и није могло очекивати, велике италијанске комуне на источној обали САД-а, су постале прозор за пробој Коза Ностре у САД. Велика економска криза и прохибиција којом је забрањена продаја и конзумирање алкохола, су представљале прави рај за мафијаше, који су врло лако пронашли своју грану дјеловања, поред рекетирања и још по неке криминалне дјелатности. Обично су своје прљаве послове обављали тако да су поред њих, имали и легалне, “параванске” послове, кроз које би прали новац, и држали полицију даље од себе. Једини ко је на неки начин био имун на дјелатности сицилијанске мафије у Италији, и ко је успио да је донекле ограничи, био је фашистички италијански вођа – Бенито Мусолини. Међутим, фашистичка епоха Италије, није дуго трајала те је завршетак Другог свјетског рата, значио и поновни процват мафије, још јаче него икад.

У том периоду и неколико деценија касније догодиле су се и чувена убиства италијанских државника, убиства судија у процесима против мафије и др. Мафија је дубоко укоријењена и дан данас у све поре друштва, међутим више не на исти начин као што се то радило некада.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This