Izaberite stranicu

На данашњи дан, 31. марта 1889. године отворена је Ајфелова кула, тада највиша грађевина у свијету. Челична конструкција висока 300 метара постала једна од главних знаменитости Париза. Кулу, саграђену поводом Свјетске изложбе у Паризу, конструисао француски инжењер Александар Гистав Ајфел. Дуги низ година сматрана највишом грађевином на свету, импозантна структура Ајфелове куле је прва ствар која људе широм свијета асоцира када се помене Париз. Милиони туриста годишње свој боравак у француској пријестоници закључује управо неком креативном фотографијом поред овог споменика. Ајфелова кула је фасцинантна како током дана, тако и ноћу. Заправо, нарочито ноћу, када обасјава цијелу околину са неколико хиљада сијалица које су инсталиране од самог дна до њеног врха, а, осим прелијепог споменика, Ајфелова кула представља и важну радио – телевизијску станицу.

Услед промјене временских прилика, Ајфелова кула мијења своју димензију јер је цијела рађена од гвожђа. Тако, на примјер, умије да одступи и до 8 цм од вертикале у страну од Сунца, када дува јак ветар, може се помјерити од 5 до 7 цм, а сваке зиме, када је веома хладно, она се снижава за 15 цм.

До врха Ајфелове куле има укупно 1665 степеника, због чега и 7 лифтова, а сама грађевина има укупно 3 спрата. На трећем, последњем спрату, се налази и један стан, за који се претпоставља да је био намењен за Гистава Ајфела, али се он данас користи за туристе, који одатле могу да посматрају цијелу ширу околину Ајфелове куле.

Ајфелова кула није изграђена као хир Француске или индивидуалца, који ће само показати остатку свијета шта њихови инжењери и архитекте могу.

За изградњу Ајфелове куле је био потребно 2 године, 18038 дјелова направљених од гвожђа и 2,5 милиона заковица. Са изградњом је званично започето јануара 1887. године и испланирано је да градња траје 14 мјесеци. Ипак, посао је био толико обиман, да се вријеме изградње на крају продужило на 26 мјесеци, те је званично завршен почетком 1889. године.

У фабрици у Леваиле – Переу, у којој су се изливали метални делови за изградњу Ајфелове куле, радило је 150 радника, а на лицу мјеста је било између 150 и 300 радника. Када се све свело на папиру, изградња Ајфелове куле је изнијела преко милион и по више од планиране суме. На сваких 7 година, Ајфелова кула добија нови слој фарбе, који је уједно штити и од корозије. За фарбање цијеле Ајфелове куле је потребно 25 људи, 60 тона фарбе и око 1500 четки за фарбање. Цијела конструкција се фарба у 3 нијансе, почев од најтамније на дну и најсветлије на врху, како би се постигао импресиван контраст. С обзиром на то да Парижани увијек прате трендове, тако се и боја фарбе мијења у зависности од трендова. Тако је Ајфелова кула изграђена од металних дјелова офарбаних у смеђе – црвену нијансу, па је једну деценију касније офарбана у жуто, да би 60 – их година добила жућкасто – смеђе и кестењасте нијансе, а 1968.године је чак и осмишљена специјална нијанса за фарбање Ајфелове куле – Ајфелова кула браон.

У Ајфеловој кули је инсталирано 20.000 сијалица, а за њихово одржавање и мијењање је потребан тим од чак 43 човјека, због чега се и боја сијалица мења само у посебним приликама. Иначе, од 1925. године до 1936.године ове сијалице би осликавале знак чувене француске компаније која се бави производњом аутомобила, Цитроен.

Поред тога, Ајфелова кула је и разлог зашто је 1927.године Чарлс Линберг, током самосталног трансатлантског лета, успео безбједно да слети у Париз, јер је баш ова свијетла користио као навигацију. Иако се данас сматра за једну од најљепших и најромантичнијих грађевина на свијету, након што је изграђена, Ајфелова кула је наишла на многобројна негодовања тадашњих прослављених француских умјетника. Они су ову грађевину видјели као рогобатну, грубо конструисану, једноставно речено као грађевину која нарушава хармоничан и модеран изглед Париза.

Од свечаног отварања, 1889.године, Ајфелову кулу је посјетило више од 250 милиона људи, односно 7 милиона људи на годишњем нивоу, не рачунајући туристе који су је обилазили само споља. Ови бројеви и статистички подаци доказују да је Ајфелова кула најпосјећенији споменик на цијелом свету.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This