На данашњи дан, 27. марта 1941. године након приступања Југославије Тројном пакту, у Београду је војним ударом свргнут регент принц Павле Карађорђевић а на пријесто је доведен малољетни краљ Петар II Карађорђевић. Збачена је влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу.
Војни завјереници су били подстакнути на пуч од појединих домаћих антинацистичких политичких опоизционих кругова, као и на војна и политичка обећања Уједињеног Краљевства. Војним превратом 27. марта 1941. године поништено је потписивање протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту и одређена даља судбина земље која се сврстала у противнике нацистичке Њемачке. Пуч извршен у један сат по поноћи, био је не само државни удар, већ је као последица пуча Краљевина Југославија уведена у Други свјетски рат. Пучем је, де факто, поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту од 25. марта. У Београду и другим градовима у Србији и Југославији, избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу. Државни удар је подстицала и британска Служба за специјалне операције. Ујутро 27. марта у британском посланству у Београду се славило уз шампањац. За британску владу, пуч је значио отварање новог фронта на коме ће Хитлер барем привремено трошити снагу. На вијест о успјешно изведеном пучу британски премијер Винстон Черчил је изјавио: „Југословенска нација рано јутрос је пронашла своју душу.” Велики масовни бунт упамћен је по паролама “Боље рат него пакт” и “Боље гроб него роб”.
Све је почело када су у име краљевске владе, послије мучних преговора, након оцјене да је Југославија стратегијски у безизлазном положају, а да се никаква помоћ од савезника не може добити, у Бечу протокол о приступању Тројном пакту потписали министар предсједник Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић. Намјесништво, чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић уклоњено је, а малољетни краљ Петар II проглашен је пунољетним. Кнез намјесник Павле послат је у прогонство. Планери и извођачи пуча били су припадници неформалне групе углавном ваздухопловних официра и појединаца из редова јединица гарде. Централна личност пуча био је ваздухопловни генерал Душан Симовић, потоњи предсједник владе, али је неподијељено мишљење да је иза њега стајао генерал Бора Мирковић а истакнуту улогу је имао и мајор Живан Кнежевић. Генерал Симовић је уз положај начелника Главног генералштаба, преузео и улогу предсједника владе. Слободан Јовановић, угледни правник, академик, први пут је добио политичку функцију. Изгнани кнез Павле, иако потпуни англофил, третиран је од британске, истина ратне владе, изузетно грубо. Прво је био заточен дубоко у унутрашњости Кеније а касније му је дозвољен боравак у Јужној Африци.
Услиједио је 6. априла масовни брутални напад Њемачке, Италије, Бугарске и Мађарске. Југославија је раскомадана а нацистички окупатори формирали су усташку тзв. НДХ, као и велику Албанију.
Приредио: Миомир Ђуришић
