Izaberite stranicu

Хроничари су записали да је једног од тих дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака, а усташе су највећи и најмасовнији покољ над Србима у Старом Броду починиле на православни празник Младенце – 22. марта 1942. године.

У Старом Броду код Вишеграда 23. марта 2019. године служењем Свете литургије и парастосом обележена је 77-годишњица страдања шест хиљада Срба, које су 1942. године зверски убили припадници злогласне усташке Црне легије Јуре Францетића.

Парастос невино побијеним служили су архијерејски намесник горажданско-вишеградски протојереј-ставрофор Александар Топаловић, протојереји-ставрофори Драган Вукотић и Зоран Јеринић, протонамесник Бојан Глишић и ђакон Василије Пајевић.

Свештеник Драган Вукотић подсетио је да су у пролеће 1942. године српски страдалници бежали испред усташа који су покушали да читав сарајевско-романијски део очисте од српског становништва како би остварили свој циљ – границу Независне Државе Хрватске на Дрини.

– Ово је једино мјесто о коме имамо податке да су Нијемци, згрожени страдањем цивилног српског становништва, прекинули те покоље и дозволили људима, који су жељели, да пређу у Србију или да се врате својим домовима. Нажалост, половина оних који су се вратили страдала је у наредном периоду, навео је свештеник Вукотић.

Он се посебно захвалио г. Миодрагу Давидовићу, г. Спасоју Албијанићу, пројектанту г. Новици Мотики и свим људима добре воље који су помогли да започне изградња маузолеја који ће наредним поколењима сведочити о страшној трагедији.

– Архитектура и пројекат музеја, као и мјесто гдје се уздиже, изузетно је и биће јединствено у српском народу, навео је свештеник Вукотић.

Додао је да омладина и шира јавност треба да чују истину о српским страдањима, а не да уче о измишљеним биткама и лажним херојима:

– Истински хероји су свака мајка која је са својим дјететом скочила у хладну Дрину како их не би стигла Црна легија и свака дјевојка која је скочила да не би била оскрнављена. Овдје смо да то обиљежимо – не да учимо некога како да се свети, него да достојно и славно прослављамо нашу историју и историју нашег страдања.

-Ово је велики дан за историју српског народа који не смије бити заборављен. Оно што ме јако радује јесте да је данашњем обиљежавању присуствовао велики број дјеце и младих, како би чули о свему. Радује ме и што заједно са општином Рогатица и црквеним општинама Вишеград и Рогатица, радимо на заједничком пројекту, чиме ће ово мјесто добити посебан значај, истакао је начелник Општине Вишеград г. Младен Ђуревић који је захвалио свим људима добре воље који учествују у изградњи целокупног комплекса: -Вјерујем да ћемо имати и подршку осталих људи добре воље, а позвао бих и све оне који могу да присуствују овом догађају, јер ће то постати централно мјесто обиљежавања страдања Срба, не само у Другом свјетском рату, него и у свим ратовима у претходном периоду.

– Годинама се прелазило преко овог датума, који је заташкаван због одређеног режима и због братства и јединства. Напокон је српски народ смогао снаге да на достојанствен начин обиљежава ово страдање, као и да се припреми за наредна обиљежавања страдања Срба на овом простору. При крају смо и да завршимо споменик који ће бити јединствен, нагласио је начелник Општине Рогатица г. Милорад Јагодић.

Хроничари су записали да је једног од тих дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака, а усташе су највећи и најмасовнији покољ над Србима у Старом Броду починиле на православни празник Младенце – 22. марта 1942. године.

Министарство борачко-инвалидске заштите донело је одлуку да се страдање у Старом Броду обележава задње суботе у мају, за када је ове године и планирано свечано отворење маузолеја. Укупни трошкови изградње маузолеја износе 900 хиљада конвертибилних марака. Спомен комплекс у Старом Броду почео је да се гради 2007. године.

Извор: Митрополија дабробосанска, СРНА, Јована Боровчанин Ђуровић

 

Pin It on Pinterest

Share This