Izaberite stranicu

У Манастиру Свете Тројице Стањевићи у недељу, 24. марта, одржан је молитвени спомен жртвама НАТО бомбардовања 1999. на дан када се навршило 20 година од почетка напада на наш народ.

Под сводовима недавно освештаног, из темеља обновљеног средњовјековног Манастира Стањевићи, одржана је молитва за покој душа преко 2500 жртава НАТО бомбардовања које је, од 24. марта 1999. трајало 78 дана. Свету литургију и парастос служио је архимандрит о. Јефрем Дабановић, старјешина манастира уз саслужење братије. У току парастоса, који је због великог броја присутног народа служен у манастирској порти, молитвено су споменута имена неколико стотина жртава. Дубока је симболика да су имена дјеце страдале од НАТО бомби читала дјеца, имена неколико стотина официра и војника – њихови саборци, официри и добровољци а имена цивилног становништва народ на челу са игуманом Јефремом. Уз архимандрита свете молитве за покој душа страдалника појао је Хор Светог апостола Марка из Подгорице а сви присутни су у рукама имали упаљене свијеће.

Архимандрит Јефрем отпочео је бесједу навођењем великог страдања нашег народа до Косова, на Косову и до данашњега дана. Рекао је да је од бомбардовања у Првом и Другом свјетском рату страдао наш народ а да је НАТО бомбардовање наставак тог крвавог ланца страдања. Међу савременим жртвама, навео је имена неколико страдалника, на челу са три мајке које у биле пред порођајем. Низ од 126 дјеце отпочео је именом трогодишње Милице Ракић. Са дрхтавим гласом споменуо је и име Саше Стајића, војника који је страдао у касарни у Даниловграду, као и троје дјеце у Мурину страдалих. Уз њих споменуо је да је само у Божијој књизи уписана сва мјера нашега страдања од силника и разоритеља окупљених у НАТО. Рекао је да међу жртве иду и сви они који су посредно страдали од НАТО бомби: дјеца, стари, немоћни, рањени, изгладнели, протјерани са огњишта и избјегли из домова разорених бомбама, болесни којима је онемогућена помоћ јер су НАТО бомбама разорене десетине болница и здравствених установа. Међу жртве НАТО бомби иду и они који су страдали од зрачења и последица недозвољеног оружја које је коришћено током бомбардовања. Иду и они који су страдали у цивилним објектима и превозним средствима противно свим међународним конвенцијама о рату. Навео је да је међу само Богу знаним жртвама и онај дио нашег народа који је страдао од психичког и душевног бола, сломљен болестима и изнемоглошћу… Жртве су и они којима је онемогућено васпитање и школовање јер су НАТО бомбе оштетиле или порушиле више од 300 основних школа, преко 40 средњих школа, 6 виших школа, 20 факултетских објеката и 6 ученичких и студентских домова и преко 50 предшколских објеката. Бесједу је завршио ријечима да је наша једина нада у Истину и Правду Божју, по којој смо дужни да се молимо за страдалнике у цијеломе свијету па тако и из нашег рода и племена. Навео је да и за страдалнике од НАТО бомби вриједе ријечи које је Патријарх српски Герман изговорио на освештању цркве у Јасеновцу:“Браћо, да опростимо то као хришћани, можемо и морамо;  да заборавимо – не можемо и не смијемо!“

У простору испред Манастира који је овичен великим амфитеатром, одржана је Духовна академија у спомен жртава НАТО пакта под насловом ријечи Игумана Стефана у Горском вијенцу: „На небу им душе царовале…“. Академија је опочела појањем тропара Новомученицима српским и Часноме Крсту које је спјевао Владика Николај. У име Општине Будва све присутне поздравио је г. Ђорђе Вујовић, савјетник предсједника општине, истакавши част и достојанство овог духовног чина којим се обнавља сјећање на невине жртве. Свечану бесједу изговорио је др Божидар Зарковић, професор историје на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Он је говорио о страдању српског народа кроз вјекове, до наших дана али и непоколебљиву храброст са којом је страдање подношено. Бесједу је завршио личним свједочењем како је са породицом у родном селу Гојбуља крај Вучитрна, преживио ратне дане у прољеће и љето 1999. Низ свједочења настављен је читањем записа из „Љетописа новог косовског распећа“ који је 5. јуна 1999. исписао Митрополит Амфилохије у Пећкој патријаршији. Официр Војске Југославије Војислав Перовић, у вријеме НАТО напада командир моторизоване јединице на Кошарама, у емотивном исказу описао је ратне дане своје јединице као и борбу за спасавање живота војника од бомби и последица бомбардовања. Посвједочио је да је храброшћу и одважношћу официра и војника пружен надљудски отпор нападачима из ваздуха и да су сачувани животи бар његових сабораца мада је он остао 80% ратни инвалид.

У спомен жртава НАТО бомбардовања Марко Шћепановић је отпјевао, уз  струне гусала, пјесму посвећену страдалој дјеци на челу са малом Милицом. Наставила су дјеца са вјеронауке која су изговорила три пјесме посвећене дјеци – новим мученицима. Пјесмом „Јечам жњела Косовка дјевојка“ коју је маестрално отпјевао Хор Свети апостол Марко завршен је овогодишњи спомен на жртве НАТО бомбардовања.

У току братске трпезе у великој, цара Душана трпезарији манастира, своја свједочења на ратне дане и борбу против нечасног противника који је засипао недужни народ касетним и уранијумским бомбама, изговорили су  г. Драго Нешковић, пуковник авијације Војске Југославије који је у ратним данима био командант аеродрома у Подгорици и инж. Рајко Радусиновић са Цетиња који је био међу добровољцима који су се одазвали гласу своје савјести и витешког етоса и ступили у редове одбране од нападача на родну груду.

                                                                                                                           Павле Кондић

Pin It on Pinterest

Share This