Izaberite stranicu

На данашњи дан, 26. марта 1937. године Италија и Југославија потписали су пакт о пријатељству, којим је Италија гарантовала територијални интегритет Југославије и обавезала се да ускрати подршку хрватским фашистима.

Усташе су биле хрватска фашистичка ултранационалистичка, клерикална и терористичка организација, коју је основао Анте Павелић 1929. године у Италији. Организација се налазила на челу Независне Државе Хрватске, од априла 1941. до маја 1945. године.

Ослањајући се на Силе Осовине, прије свега на Њемачку и Италију, усташе су у већини случајева копирале њихову унутрашњу структуру и идеологију. У својим ставовима су истицали србофобију и антисемитизам, као и низ теорија којима су оправдавале своје територијалне претензије. Усташе су организовале и спроводиле геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, оснивајући велики број сабирних логора. Према разним процјенама, током усташког геноцида убијено је око 800.000 Срба, 30.000 Јевреја и 80.000 Рома.

Након ослобођења Југославије, већина главешина усташког покрета је пацовским каналима побјегла у западну Европу и Јужну Америку, гдје су створили мрежу радикалних организација. Питање процјене злочина које су починиле усташе је покренуто током распада Југославије.

Италијански диктатор Бенито Мусолини и Анте Павелић су били савезници пошто су обојица били противници Краљевине Југославије. Италији је Лондонским уговором 1915. године обећано да ће добити Далмацију од Аустроугарске на крају Првог свјетског рата. Међутим, на ток мировних преговора је утицало Четрнаест тачака које је саставио Вудро Вилсон, које су позивала на национално самоопредјељење и одредиле да Југословени заслужују спорне територије, што је разочарало италијанске националисте. Италијански националиста Габријеле Д’Анунцио је заузео Ријеку (која је имала мјешовито италијанско-хрватско становништво) и прогласио Италијанску управу за Кварнер. Д’Анунцио је прогласио себе дучеом Кварнера. Био је познат по својим страственим говорима чији је циљ био да привуче хрватске националисте како би стекао њихову подршку за своје акције и за отпор Југославији. Мусолини је слиједио Д’Анунцијев позив хрватским националистима за разбијање Југославије и прилагодио италијанску спољну политику том циљу.

Павелић је преговарао са Италијом још од 1927. године о уступању дјелова Далмације Италији у замјену за италијанску подршку независној Хрватској. Током 1930-их, када је југословенска влада приморала Павелића и усташе у изгнанство, Мусолини је понудио Павелићу и усташама уточиште у Италији и дозволио им је да користе италијанску територију као базу за припремање рата против Југославије.

Након инвазије и окупације Југославије, Италија је од Далмације и јадранских острва основала гувернорат Далмацију са територијом у залеђу градова Задра, Сплита и Котора.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This