У Цркви Св. Ђорђа испод Горице одржан је парастос страдалима од Нато агресије на Србију и Црну Гору 1999. год.
Након парастоса присутнима се обратио свештеник Драган Станишић, парох подгорички. Он је казао да у овој, другој, недјељи Великог поста , славимо блиставе животворне, вјечне и нестворене енергије које сијају од самога Божанског бића. Том енергијом, коју имамо у себи од самог дана крштења, бранимо се од зла.
„Нама су током бомбардовања наносили зло не неки системи или алијансе, већ је кренуло све из главе људи који у братоубиству и човјекоубиству не виде никаквог гријеха. Господа: Bil, Medlin, Toni, Ričard, Gerhard и други, пуцали су на нас из ваздуха, са неба, не жалећи нимало због тога. Двадесет година послије тог страшног злочина, када је толико мајки овдје завијено у црно и скрхано тугом због губитка својих синова и кћери, „натовцима“ није, још увијек, жао што су били виновници несреће.“
Отац Драган је истакао да се данас све више говори о погубним последицама Нато агресије на нашу земљу. Пуно је болесних, несрећних, ојађених, преварених, све је загађено, а нико нема идеју како све то прочистити.
„Славећи данас нестворене енергије и вјечни смисао доброте и правде у Христу Господу, ми вјерујемо да би се све преокренуло на добро – када би због свог злочина зажалили они који га чине. Наш ваздух и наше воде и земљу би оросила свјежина, када би силници овог свијета макар мало жалили и туговали због почињеног злодјела. Укoлико и даље не буду имали саосјећања, они ће бити мрски људи не само нашем покољењу, већ и суду будућих генерација“, казао је свештеник Драган Станишић и помолио се цитирајући Патријарха српског Павла, да се никада не деси да будемо међу онима који су џелати, већ да свагда имамо својство подношења невоља и наду васкрсења.
Елза Бибић
