Izaberite stranicu

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је у другу недјељу Часног поста – Недјељу Светог Григорија Паламе, 24. марта, Свету архијерејску литургију и помен жртавама НАТО бомбардовања 1999. у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Преосвећеном Епископу Јоаникију је саслуживало свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће бројног вјерног народа.

Ријечима бесједе, након прочитаног Светог јеванђеља, обратио се протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки. Tумачећи ријечи прочитаног Јеванђеља, o. Слободан је казао да нас данашње јеванђеље поучава да вјером, борбом и напором долазимо до пуноће живота, до живота у Богу и са Богом.

„Четири човјека су носила ближњега свога, који је био болестан, није могао да иде и морали су начинити труд, јер је било мноштво народа, који се окупио око Господа. Чак су прокопали кров да би спустили ближњега свог да га Господ види, да га исцијели. Тај њихов напор, напор љубави за ближњега, напор који треба сви да чинимо је показатељ како треба да живимо. И кад их је Господ видио, њихову борбу и напор, видио је вјеру њихову и рекао: Синко, опраштају ти се гријеси. Иди и узми одар свој, од данас си здрав. Иди и живи живот достојан човјека“, рекао је свештеник Јокић, додајући да нас ријеч Господња чини достојнима Бога, кад начинимо корак ка Господу задобићемо изобиље живота, које није материјално, него оно унутрашње, изобиље љубави Божје која се излива на нас, на сваку душу.

Након причешћа бројних вјерника, Преосвећени Епископ Јоаникије служио је са свештенством и сабраним народом, помен жртавама НАТО бомбардовања 1999.

Бесједећи сабранима, Владика је казао на смо се данас, на дан Васкрсења Христовог, помолили Богу за оне који су пострадали за вјеру православну и за нашу отаџбину. По његовим ријечима, данас је страшан датум у нашој историји, од тада смо добили многе трауме од којих се још лијечимо.

„Двадесет четврти март је дан велике неправде, која је извршена над нашом отаџбином, тадашњом СР Југославијом, Србијом и Црном Гором, када су, без одговарајућих одлука, кршећи међународно право, кршећи сваки поредак у свијету, удружене НАТО земље бомбардовале нашу отаџбину. Тада је почело бомбардовање, које је трајало два и по мјесеца“.

„Помолимо смо се, данас, Богу за оне који су страдали у току бомбардовања, нешто прије почетка, бранећи наш народ и нашу отаџбину. Наравно, сјећамо се и оних који су пострадали од `91. све до `99. јер то је, заправо, био један дуготрајан рат, дуготрајно насиље над нашим народом, које је кулминирало бомбардовањем. Извршавао се злочиначки план, који је започео `91. а свршио се `99. ако се тако може рећи или боље да кажемо, траје и до данас, и не видимо му још крај“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.

Ми, овдје, у Никшићу, нагласио је Његово Преосвештенство, посебно, се сјећамо страдалника из злогласне Лоре, „малог Јасеновца“, „новог Јасеновца“.

„Од Никшићко-шавничке групе, страдалника из Лоре, само је један изашао жив, али убрзо је душу своју намучену испуштио, пошто је ослобођен, Лука Аџић, наш Никшићанин. Из те групе четрнаесторице сахрањени су, колико се сјећам, њих тринаест, а овом једном не нађосмо ни гроба, ни мрамора, али, Бог зна гдје су његове напаћене кости“.

„Сјећамо се и јунака са Кошара, преко стотину њих, који су одољели нато бомбама и албанској армији и шиптарским терористима и нијесу пустили непријатеља на тло наше отаџбине. Велики, славни јунаци, подобни онима чија су имена исписана на зидовима овог светог храма. Они су, чак, у нечему, можда, и већи од њих. Лако је бити јунак када иде владар и цар јунака на челу и непосредно води војску, као што је ондашњи кнез Никола водио војску на Вучји до и херцеговачко ратиште. Тешко је бити јунак у оно вријеме кад те нека власт шаље у војску, али не стоји иза тебе.

И не само то, него неће ни да каже да је била у рату. И не само то, него неће ни да се сјети тих мученика“, поручио је Владика Јоаникије.
Додао је да се данас сјећамо и бомбардовања Генерал-штаба у Београду и Милице Ракић, дјетета од три године, а нарочито се сјећамо онога што нас, овдје, највише боли – пострадале дјеце и цивила на муринском мосту.

„Малог Мирослава, одличног ученика, чији стриц, такође, Мирослав, је један од дјеце мученика, задављених у плавском логору, италијанском затвору `42. И он је носио име Мирослав, поживио свега 14 година и крвљу својом обагрио мурински мост. Тада су пострадале Јулија Брудар и Оливера Максимовић и троје одраслих: Вукић, Милка и Манојло, много рањених и онеспособљених за даљи живот“.

„Али, о томе се не прича, нити било ко на њих окреће пажњу. Овдје смо поменули преко 50 имена из Црне Горе, који су пострадали у току `98. јер је насиље и тероризам почео, заправо, никад није ни престајао, али је кулминирао `98. и потпомогнут НАТО бомбама `99. године. Све то знамо и треба да памтимо и да се молимо. Црква, сигурно, никада неће заборавити невине жртве, а ако Црна Гора заборави онда се она одрекла своје историје, своје части и образа. Надамо се да неће. Народ, сигурно, није, овај народ који је дао велику подршку у тим временима одбрани и војсци, али, нажалост, власт није ни тада, а видимо како се понаша и сада“, истакао је Преосвећени Епископ.

Он је, овом приликом, изразио захвалност и истакао заслугу Удружења бораца од 1990. на челу са Раданом Николићем, што су, како је казао, учинили много и отргли од заборава имена пострадалих.

„Онај народ који памти, који поштује и који зна да вреднује жртву тај ће народ да опстане, пролазећи кроз сва искушења“, закључио је Владика Јоаникије.

Његово Преосвештенство је, потом, одао пошту палим борцима у ратовима од 1990. године, код спомен-обиљежја, које се налази на Тргу Шака Петровића у Никшићу, гдје је Удружење бораца ратова од 1990. Никшића обиљежило 20 година од НАТО бомбардовања СРЈ.

Извор:Епархија будимљанско-никшићка

 

Pin It on Pinterest

Share This