Izaberite stranicu

Зашто људи не могу да живе срећније заједно? – питање је које у својим дјелима поставља један од најснажнијих и најоригиналнијих аутора јапанске и свjетске кинематографије, јапански филмски режисер, сценариста и продуцент Акира Куросава. На западу је назван Шекспиром савременог филма, док је у домовини добио надимак Император. Током каријере, која је трајала 57 година, режирао је 30 филмова.

Куросава је рођен 23. марта 1910. године, у Омори, дијелу Токија. Његов отац Исаму, официр, био је потомак породице бивших самураја. Акирa је био осмо и најмлађе дијете у богатој породици. Још од школских дана, према свједочењима његових школских другова, показује карактеристике јаког вође: осјећајан, стабилан, искрен, одговоран, храбар и вриједан.

Исаму Куросава је своју децу васпитавао да гледају филмове. Други велики утицај на младог Акиру оставио је Хеиго Куросава, Акирин, четири године старији брат. Послије великог земљотреса који је погодио Токио 1923. године, Хеиго је повео, тада тринаестогодишњег Акиру да види последице разарања. Када је Акира затражио да се склони од лешева којих је било свуда, Хеиго му је забранио да то уради, желећи да се Акира суочи са страховима. Многи биографи сматрају да је тај догађај имао велики утицај на стваралаштво Акире Куросаве. Био је одлучан и непоколебљив као режисер у свом раду. Крајем двадесетих година 20. вијека, Хеиго је постао наратор немих филмова у биоскопу у Токију гдје су се приказивали страни филмови, и брзо се прочуо у филмском свијету. Акира, је у том периоду имао циљеве везане за сликарство, преселио се код брата и они су постали нераздвојни.  У јулу 1933. Хеиго је извршио самоубиство.

Године 1935, Куросава се придружио као асистент новог филмском студију, познатом као ПЦЛ. Најважнија личност у његовом развоју и сазријевању као режисера, био је Каџиро Јамамото. Он је његовао Акирин таленат, промовишући га као првог асистента режисера.

Са глумицом Јоко Јагучи Акира се вјенчао 1945. године. Имали су двоје дјеце.

Куросава је филмом почео да се бави 1936. године, Послије неколико година рада као асистент режисера и сценаристе, режира свој први филм 1943. године – Санширо Сугата. Послије рата, режира филм Пијани анђео, који је критика добро примила. У том филму први пут се појављује Тоширо Мифуне, глумац који ће касније обиљежити многе Куросавине класике. Овим филмом Куросава се учвршћује у Јапану као један од најзначајнијих режисера. Тоширо Мифуне и Куросава су сарађивали у 15 филмских пројеката.

Рашомон, премијерно приказан у Токију августа 1950. године, у којем се такође појављује Тоширо Мифуне, постао је, на изненађење свих, добитник „Златног лава“ на Филмском фестивалу у Венецији 1951. године. Рашомон је отворио врата западне кинематографије и западног тржишта за „јапанске“ филмове, што је довело до међународног признања и других филмских стваралаца из Јапана.

Током педесетих и раних шездесетих година 20. вијека, Куросава је снимио неколико филмова, као што су Живјети, Седам самураја и Тјелесна стража.

Пошто је средином шездесетих година 20. вијека настао нешто мање успјешан стваралачки период код Куросаве, осамдесете године 20. вијека су донијеле још два класика у виду филмова Кагемуша и Ран.

Куросава је имао јединствену сниматељску технику, а која је његовим филмовима давала јединствен изглед. Волео је користити даљинска сочива. Осим тога, користио је и неколико камера што му је омогућавало да сними акцијску сцену из разних углова. Још један Куросавин заштитни знак био је кориштење временских елемената како би дочарао атмосферу.

Године 1990. добио је Оскара за животно дјело. Данас, влада мишљење да је Куросава највећи филмски умјетник са простора Азије, и један од највећих филмских стваралаца у свијету.

Упокојио се 6. септембра 1998. године.

Приредила: Марија Живковић

 

Pin It on Pinterest

Share This