Izaberite stranicu

Поводом подсећања на 15 година од трагичног погрома над Србима на Космету,  у организацији одбора „Просвјете“ у Бечу у Храму Васкрсења Христовог, хуманитарац француског порекла г. Арно Гујон представио је 16. марта своју књигу „Сви моји путеви воде ка Србији“. Циљ његовог доласка био је да у сарадњи са Просвјетом у Аустрији започне заједничку акцију прикупљања помоћи за српске породице са Косова и Метохије.

У препуном храму г. Гујон је објаснио да је повод да помогне српском народу био погром од 17. марта 2004. године, који је био велика трагедија.

– Вишевековно француско-српско пријатељство постоји и даље у неким француским породицама, које осећају пријатељство и савезништво са српским народом. Као дете сам много од оца чуо о Србима и Србији, рекао је г. Гујон. Додао је да се НАТО бомбардовање догодило када је имао 13 година и да су француски медији тада приказивали црно-белу слику, уз мноштво изговорених неистина о српском народу. Револтирани погромом 2004. године, брат и он су одлучили да помогну, јер су паљење цркава осећали као своју личну бол, тугу и неверицу да се тако нешто дозвољава усред Европе.

Казао је да је одлучио да учи српски језик пошто је у једном селу у енклави срео дечака Пају који је говорио течно француски, научен од француских Кфороваца.

– Помислио сам ако је Пајо успео у малом метохијском селу да научи француски, ваљда и ја могу да научим српски. Учење језика било ми је битно да разумем још боље муке српског народа, а важно ми је и да могу да сведочим о њиховом положају, рекао је г. Гујон.

Упознао је присутне са подацима да је у претходних 15 година његова организација организовала 44 конвоја помоћи, покренула десетине пројеката, реновирала 33 школе, подигла шест фарми, отворила млекару и много тога другог што је потребно српском народу да преживи на Косову и Метохији. Истакао је да су Срби са Косова и Метохије вредни и паметни, али да немају могућности да се развијају и имају достојанствен живот. Укупна вредност хуманитарне помоћи коју је доставио српском народу на Косову и Метохији превазишла је пет милиона евра.

Свештеник Јован Алимпић, као представник Цркве, са великим задовољством је поздравио присутне и драгог госта и захвалио Просвјети на пројекту и успешној сарадњи.

Потпредседник „Просвјете“ у Аустрији г. Марко Сарић, представљајући госта, позвао је присутне да помогну акцију и да донирају помоћ, али и да се укључе у рад те организације која се бори да Срби у Бечу добију бољи статус, да деца уче српски језик, за отварање српске школе и културног центра.

Председник „Просвјете“ г. Срђан Мијалковић обавестио је присутне да вече има и хуманитарни карактер и да је то почетак заједничке акције, са организацијом „Солидарност за Косово“, прикупљања средстава за куповину пластеника за више српских породица на Космету.

Само током ове вечери прикупљена је значајна сума од 4.452 евра.

У програму је учествовао и Мали хор Просвјете који је извео песме са Косова и Метохије под диригентском палицом Вере Симић.

Председник Црквене општине г. Радослав Митровић истакао је да је веома важно да се и у Бечу чује о стању на Косову и Метохији. Он је пренео да Црква из Беча шаље месечно 2.100 евра – свака црква по 700 евра – за Народне кухиње на Косову и Метохији, и то већ скоро деценију.

Иначе, пре доласка у цркву, г. Гујон је посетио познати бечко-српски кафе „Вино Лагуна“, где се сусрео са младим Просвјетарима, студентима и члановима Клуба младих Просвјете, који су га одушевљено поздравили.

Сутрадан, Просвјета је организовала гостовање г. Гујона у Линцу, у сарадњи са повереником Просвјете за Линц г. Жељком Малешевићем и протом Драганом Мићићем. Дочек у Цркви Светог Василија Острошког био је изузетан. Посебно је важно да је г. Гујон обишао и разред Просвјетине школе у Линцу, разговарао са дечицом и указао на важност и потребу учења српског језика у дијаспори. Срби из Линца су осветлали образ, прикупљен је додатни прилог за куповину пластеника за још четири српске породице на Косову и Метохији, а акција прикупљања прилога за организацију „Солидарност за Косово“ наставиће се до маја.

Извор: Епархија аустријско-швајцарска

Pin It on Pinterest

Share This