Izaberite stranicu

Деца рођена између 1999. и 2015. године била су изложена токсичном фактору који је утицао да буду подложни малигним болестима, наводи се у извештају Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године које је данас представљено.

Научно-медицинска студија коју је Комисија за утврђивање истраживања последица НАТО бомбрадовања урадила са Институтом за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ је показала да код деце у узрасној групи од 5 до 9 година, а која су рођена после 1999.године, постоји одређена тенденција раста обољевања од малигних болести.

„Ми смо добили податке да постоје назнаке статистичке значајности везано за ту групу популације, за малигне болести крви. Можемо рећи да је на ту групу деце деловао одређени фактор да она буду осетљивија на настанак малигне болести“, рекао је председник Комисије Дарко Лакетић.

Лакетић је рекао да је од суштинског значаја да се идентификује узрочник.

На конференцији за новинаре у Скупштини Србије, он је објаснио да су за потребе научно-медицинског истраживања анализирали учесталост малигних обољења код деце која су рођена у централној Србији, пре и после НАТО бомбрадовања.

Како је објаснио, фокус истраживања је био на деци, јер код одраслих постоји мноштво фактора ризика попут пушења или гојазности.

Према његовим речима, истраживачи су користили приступ који се састојао у томе да се анализира учесталост одређених малигних болести код различитих генерација, али у истом узрасту.

За сваку генерацију се, каже, одређивао статистички ризик, односно са којим процентом вероватноће једна генерација има ризик да оболи од одређене малигне болести.

Када су одредили ризик, анализирали су учесталост свих тумора у одређеном генерацијском узрасту и најчешћи тумори који се јављају код деце од 0 до 4 године су неуроектодермални, од 5 до 9 године се јављају малигне болести крви, од 10 до 14 године јављају с тумори мозга, од 15 до 18 године се најчешће јављају солидни тумори.

„Уколико приметимо да се подаци и та стопа ризика и стопа обољевања за неку генерацију разликују, ми сумњамо да је та генерација била изложена неком токсину који је узроковао да та деца буду појачано осетљива на настанак одређених малигних болести“, објаснио је Лакетић.

Он каже да су добили податке да се то догодило неким генерацијама које су рођене у периоду 1999.године у узрасној групи од 5 до 9 године где су испитивали малигне болести крви.

Значајан пораст обољевања је постојао и у групи од 15 до 18 година, али резултати, када је реч о тој групи, могу бити познати тек за неколико година.

Истраживање, истиче Лакетић, недвосмислено показује да су више генерација у одређеном осетљивом периоду биле изложене неком факору који их је учинио осетљивијим за обољевање од одређених малигних болести у односу на неке друге генерације у истом узрасту.

Лакетић је рекао и да није сигуран да постоји јединствена национална свест о страдању Србије у НАТО агресији 1999. године и додао да се то не сме заборавити, нити умањивати, нити прилагођавати потребама великих или малих сила.

„Ми смо земља жртва, која не само из својих, већ и из цивилизацијских разлога мора да сачува истину“, рекао је Лакетић.

Извор: Спутњик

Pin It on Pinterest

Share This