Izaberite stranicu

На данашњи дан, 17. марта 1956. године умрла је француска научница, нукеларни физичар и хемичар Ирена Кири, кћерка нобеловаца Пјера и Марије Кири. Са супругом Жаном Фредериком Жолио подијелила је Нобелову награду за хемију. Са српским физичарем Павлом Савићем открила је изотопе познатих елемената – бомбардовањем урана неутронима.

Ирена је у великој мери пратила стопе својих родитеља по питању образовања и каснијег рада. Студије је почела на Сорбони 1912. године, а докторира на тему алфа честица израчених из полонијума. Удаје се Фредерика Жолија који ће јој бити не само брачни већ и истраживачки партнер. Обоје су били веома заинтересовани за област нуклеарне физике, поготову за природну и још слабо истражену вјештачку радиоактивност. Ово је усмјерило истраживачки правац пара. За заједнички рад, 1935. године додијељена им је Нобелова награда „за синтезу нових радиоактивних елемената”. Након овог успјеха, објавила је и врло важан рад у вези са дејством неутрона на тешка језгра. На овом раду, који је објављен у Зборнику радова Француске академије наука потписан као коаутор, био јој је српски физикохемичар Павле Савић. Овај рад многи сматрају једном од важних прекретница у открићу нуклеарне фисије, јер је приликом извођења експерименталног дијела двојац истраживао вјештачке радиоелементе добијене излагањем уранијума спорим неутронима. Између осталог, њих двоје су успјешно добили али не и идентификовали изотоп лантана. Ирена Кири је била борац за права жена и члан Националног комитета Уније француских жена. Била је чланица Свјетског мировног вијећа, једне од најранијих мировних организација, затим многих научних организација а добила је и почасне докторате бројних универзитета. Проглашена је за официра Легије части. Ирена Кири преминула је 17. марта 1956. године у Паризу од последица прекомјерног излагања радијацији током истраживачког рада.

Павле Савић је био српски физичар и хемичар, који је свјетски реноме стекао када је са Иреном  Кири у Паризу открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. То доводи Ота Хана и Фрица Штрасмана до открића нуклеарне фисије-цијепања урановог језгра. Са Иреном Жолио био је предложен за Нобелову награду, али је њу добио само Хан. Руководио је изградњом Нуклеарног института у Винчи и био директор Института. Био је дугогодишњи шеф Катедре за физичку хемију Природно-математичког факултета у Беоргаду, данас Факултета за физичку хемију. Од 1971. године до 1981. године је био предсједник Српске академије наука и умјетности.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This