Izaberite stranicu

Отварање архиве папе Пија 12, која се односи на период Другог светског рата, могло би да разреши дилему јеврејске заједнице о томе шта је Ватикан знао о прогону Јевреја. Тајни списи који ће истраживачима постати доступни у марту 2020. могли би коначно да открију и ко је и колико знао о злочинима над Србима, папин став према НДХ и Алојзију Степинцу.

Од писма и реакција легата Свете Столице опата Марконеа, из тада Независне државе Хрватске до сазнања Ватикана о Јасеновцу. Могли бисмо коначно да имамо и увид у оригинална писма надбискупа Степинца за чији садржај данас у Хрватској неки истраживачи тврде да је фалсификат.

„Видећемо шта је Степинац писао Ватикану или папи особно међу проблематичним стварима, на које би требали добити одговор јесте да ли је точно или не да је 1943. тражио од папе Пија призање НДХ“, сматра Драго Пилснел са хрватског портала Аутограф.

Уколико се покаже да писмо Степинца није фалсификат то би могло да утиче и на даљи процес беатификације надбискупа, али и рад мешовите православно-католичке комисије, која се бави његовом историјском улогом.

„Многи би могли да се нађу погођеним. Ватикан је имао улогу у спасавању многих злочинаца тим тзв. пацовским каналима, међу њима и Анте Павелић, до јужне Америке али то није могло да прође без знања западних обавештајних служби јер у то време почиње и Хладни рат“, објашњава историчар Милан Кољанин.

Део докумената која се односе на Други светски рат је већ објављен али та грађа никада није у целости постала доступна како истраживачима тако и јавности.

Један од мотива данашњег папе је и питање сазнања Ватикана о Холокаусту које му је током радијске емисије, коју су некада заједно водили, поставио рабин Буенос Ајерса.

„Тај такозвани тајни архив садржи 151.000 архивских докумената, а у сваком стоји по 10 документа и то не може тако брзо да се обради да би се дало у јавност“, навoди Александар Нинковић, секретар Апостолске нунцијатуре.

Најстарији документ који обухвата Ватикански архив је из 8.века. Богатство тог архива илуструје и то што су само полице на којима се чува грађа дугачке 85 километар, онолико колико је на пример удаљен Београд од Горњег Милановца.

 

Pin It on Pinterest

Share This