Izaberite stranicu

На данашњи дан, 15. марта 44. године прије нове ере републикански завјереници, које су предводили Марко Јуније Брут и Касије Лонгин, убили су у  Сенату римског цара и војсковођу Гаја Јулија Цезара.

Цезар је противнике у редовима републиканаца стекао нарушавањем републиканског устава. Према античкој традицији, коју преноси римски писац Светоније, Цезар је, док му је Брут, коме је, како се наводи, највише вјеровао, задавао смртоносни ударац, рекао: Зар и ти, сине Бруте? Републикански завјереници убиством Цезара нијесу, међутим, спасили републику, већ се диктатура, по жељи најмоћнијих робовласника, одржала. У почетку је то био Други тријумвират (Октавијан, Антоније, Лепид), а затим монархија, империја. Кад су се тријумвири обрачунали с Цезаровим убицама: сви су или убијени или починили самоубиство, избио је нови грађански рат између Октавијана с једне и Марка Антонија и Клеопатре, с друге стране. Цезаров лик и судбина, посебно убиство у Сенату на дан мартовских ида, као и љубав с Клеопатром, инспирисали су бројна књижевна дјела. О Цезару су писали Данте, Петрарка, Шекспир, Ханс Сакс, Корнеј, Хердер, Вајлдер, Брехт; урађене су бројне позоришне представе и снимљени филмови.

Октобра 2012. године свијет је обишла агенцијска вијест да је тим научника Шпанског националног истраживачког савјета открио мјесто Цезаровог убиства поред прометне аутобуске и трамвајске станице у дијелу Рима, познатог као Торе Аргентина. Шпански археолози пронашли су четвртасту бетонску структуру, широку три и дубоку два метра, и након анализе историјских докумената увјерили се у исправност својих претпоставки. Квадратни „сандук“, сматра се, дјело је Цезаровог усвојеног сина који је тиме заштитио мјесто на коме је убијен његов отац и најистакнутија личност римске историје.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This