Кондак из канона св. Андреја Критског
Душо моја, душо моја, васкрсни (код нас преведено устани), што спаваш; крај се приближава и ти ћеш се узнемирити; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог који је свуда и све испуњава.
У нашем појању овај кондак је назначен за глас 6. док је у византијском појању глас 2. Други глас се у византијском појању сматра „страдалним“ гласом, те није чудо да је најдирљивији кондак великопосног канона написан управо у овом гласу који побуђује на скрушеност и покајање.
Кондак Великог канона Св. Андреја Кристког „Душо моја, душо моја, устани, што спаваш“, пева симонопетритски химнограф отац Атанасије (састављач службе Јустину Ћелијском).
Текст на грчком: Ψυχή μου, ψυχή μου, ανάστα, τί καθεύδεις τό τέλος εγγίζει καί μέλλεις θορυβείσθαι· ανάνηψον ούν, ίνα φείσηταί σου Χριστός ο Θεός, ο πανταχού παρών καί τά πάντα πληρών.
Извор: http://svetogorskestaze.blogspot.com
