Izaberite stranicu

На данашњи дан, 13. марта 1741. године рођен је аустријски цар Јосиф II, син Марије Терезије и њен савладар до 1780. године. У интересу нових грађанских слојева, на које се ослањао у борби против преживјелих институција израслих из средњег вијека, спровео је реформе на трагу идеја просветитељства. Ослободио је кметове зависности од племства, али је ипак задржао власт властелинског суда над њима. Установио је порезе и за племство и свештенство. Године 1781. издао је „Патент о толеранцији“ којим је, у римокатоличкој Аустрији, дозвољена потпуна слобода вјероисповести као и приступ у државну и јавну службу. Ипак, у складу с начелима просвијећеног апсолутизма тежио је централизацији и германизацији. Његове реформе дочекане су одушевљено међу аустријским Србима, највише у данашњој српској Војводини. Под утиском бруталности Француске револуције поништио је низ својих реформских потеза, да би његов брат и наследник Леополд II, касније, потпуно уклонио све тековине реформи Јосифа II.

Код српског народа цар Јосиф II  је упамћен као велики реформатор, визионар и умни владар који је много утицао на преображај српског друштва које је стекло нову самосвијест и са много више зрелости ушло у ново раздобље своје историје када је коначно остварено постојање српске националне државе. Јосиф II је успио да спроведе бројне реформе које карактеришу једног високо просвијећеног владара. Пред сам крај свог живота Јосиф II је био принуђен да повуче неке своје реформе, али је и оно што је преживјело оставило је трагове достојне памћења. И док је отпор феудалне Угарске присиљавао цара Јосифа II на повлачење, код Срба је он упамћен као цар реформатор и личност која је много утицала на преображај српског друштва, а посебно на традиционални став српске цркве.  Главни представници јозефинистичких идеја у српском друштву пришли су његовим идејама и постали његови вјерни заступници. Иако је цијела Европа била захваћена идејама Француске револуције, може се рећи да је управо цар Јосиф II у својој држави ублажио оштрицу њене суровости и касно схваћене нужности да се реформише друштвени поредак. Јосиф II  је покушао да, без револуционарног насиља, уведе застарело устројство аустријске државе у ново доба њене историје. На свој просвијећени начин он је својим визијама у Аустрији огласио крај средњег вијека ослањајући се на напредне и просвијећене кругове ојачалог грађанског сталежа. За Србе у Аустрији он је с правом прихваћен као идеални владар једне правне државе у којој су сви грађани били изједначени пред законом.

Сем тога, Јосиф II био је симпатичан Србима још и због тога, што је ушао у споразум с Русима и што је почео борбу против Турака.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This