Izaberite stranicu

 

Чланови  Хора Светог апостола и Јеванђелисте Марка (одскоро, званично и храмовног хора  при подгоричком Саборном Храму), имали су радост да уочи почетка Великог Васкршњег поста посјете неке од светиња у републици Српкој и БиХ, као и да о Недјељи праштања, са члановима Српског пјевачког друштва „Слога“, као најстаријег хора у Сарајеву, пјевају и Литургију у сарајевској Саборној цркви .

Домаћини из СПД „Слога“ на челу са предсједником, протојерејем-ставрофором др Владимиром Ступаром и диригентом мр Стефаном Мојсиловићем, указали су подгоричком хору, који предводи мр Људмила Радовић топло гостопримство, дијелећи са њима и своју пјевницу у велелепној сарајевској Саборној цркви из 19. вијека, а овај први сусрет, који је обострано доживљен као почетак лијепе сарадње међу хоровима, протекао је у атмосфери блискости и размјене појачких и духовних искустава.

Прота Ступар је у свом надахнутом обраћању гостима, изразио радост због ове посјете, истичући и жељу да се пријатељски односи међу хоровима у будућности продубе и поткријепе заједничким активностима.

Осим тога, сусрет је за Подгоричане био прилика и да се упознају и са појединостима црквеног живота и са православним светињама у Сарајеву.

Незаобилазна је била посјета старој православној Цркви Светих архангела Гаврила  и  Михаила из 14. вијека, на Башчаршији, као и музеју који се налази  у њеном саставу.

Занимљиво је и да се у тој цркви чувају мошти Свете Текле, Светог Пантелејмона и Светог Трифуна, као и да се у збирци њеног музеја чува 700 експоната од којих многи имају изузетну културно-историјску вриједност, а овдје је нарочито ријеч о иконографској збирци која овај музеј заправо сврстава међу најзначајније на свијету.

Ктитор цркве,чија цјелина има статус националног споменика у БИХ, није познат, а народно предање ту улогу приписује Андријашу, брату Краљевића Марка. Први сачувани спис који помиње цркву потиче из 1539. године, али се претпоставља да је изграђена на темељима једне још старије цркве. Одликује је стил средњовјековних српско-византијских грађевина.

Иконе које се чувају овдје  у музеју, настале су у периоду од 15. до 19. вијека и у погледу иконографског стила у основи припадају итало-критској школи, свакако са локалним обиљежјима.

Осим тога, музеј чува и богату збирку кованих богослужбених предмета из средњег вијека, као и свештеничке одежде из тог периода.

Најстарији рукопис  који се налази у овом музеју је чувена „Сарајевска крмчија“ , односно Номоканон (правилник за уређење црквеног живота) из 1371. године и Силоаново јеванђеље из 14.вијека.

У лијепој атмосфери, и поклоњење тврдошкој светињи свакако је била неизоставна тачка на мапи овог путовања, током којег је било прилике и за честе часове или бар „моменте“ историје и подсјећања на велика страдања Срба у Другом свјетском рату. Кроз суочавања са масовним гробницама Срба који су на простору Босне и Херцеговине у Другом свјетском рату страдали од Усташа, а будући да таквих мјеста у БиХ има много, увијек  изнова упознајемо себе.

 

Pin It on Pinterest

Share This