Izaberite stranicu

У Његошевој свечаној сали на Цетињу вечерас је промовисан број часописа за културу и књижевност Удружења књижевника Црне Горе ,,Стварање“ који је посвећен прошлогодишњој тродневној манифестацији Осми Дани Његошеви, 2018.

Сабране је благословио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије који је казао да се ово вече, посвећено Његошу, одржава у Његошевој сали у којој ће бити насликана слика три анђела: Анђела, Светог Петра Првог и Петра Другог Ловћенског Тајновидца.

Владика је учесницима промоције говорио о дјелу Жарка Видовића, мало познатог, али по његовом мишљењу, најзначајнијег Његошолога нашег времена, који се упокојио 2016. године. Са благословом Његове светости Патријарха Иринеја у Београду септембра 2017. године је основана Задужбина Жарка Видовића. До сада је штампана само једна његова књига о Његошу, али Задужбина сада издаје свеукупна дијела овог нашег највећег историчара цивилизације и философа богословља:

„Оставио је рукописе које смо сабрали и прикупили у Београду а припрема се и издање цјелокупних његових дјела међу којима и пет књига о Његошу. Прва књига његова која је сада изашла је „Библио-био-графија 1948-2015.“

Митрополит је казао да је Жарко Видовић први у Лучи микрокозми открио Његоша као великог свештенослужитеља Светајне око престола Свевишњега и доживио Литургију као космичку тајну, истичући да је Његош сав у служењу у великој Светој тајни Божијој.

Казао је да је из Хага од једнога пријатеља донио крст и он ће, крст хашког затвореника, бити приложен Цркви Светог Петра и Његошевој цркви када она буде на Ловћену, рекао је владика и изразио наду да на то нећемо дуго чекати.

Он је казао да је Његош жив и да оживотворава и нас и многа будућа покољења, јер без њега нема будућности овога народа ма гдје се он налазио а посебно народа Црне Горе.

„Црна Гора која не поима Његоша у његовој свеукупности, није истинска и права Црна Гора. Двије Црне Горе се сад појављује и пројављују, Црна Гора Његошева и Црна Гора која је затрована најопакијом болешћу која је владала овим просторима – брозомором. Али сигурно је да је Његошева Црна Гора била и јесте права и истинска, и она опстаје и мјерило је наше прошлости, садашњости будућности“, закључио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

О ,,Стварању“ – Дани Његошеви, чији садржај обухвата програм тродневне манифестације, говорили су организатори, књижевници: Новица Ђурић, Будимир Дубак, Радомир Уљаревић, Радојица Радовић, Милутин Мићовић и уредница часописа, пјесникиња Милица Бакрач.

Бакрач је подсјетила да су Осми Дани Његошеви одржани новембра прошле године као међународна и данас једна од најзначајнијих књижевних манифестација код нас и у региону.

„Дани Његошеви се одржавају поводом дана рођења Петра Другог Петровића Његоша. Програм се одвијао у четири црногорска града: Цетињу, Бару, Подгорици и Никшићу. Организатори манифестације били су Удружење књижевника Црне Горе, Књижевно друштво Његош и НВО Његошеве вечери поезије а покровитељи Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка. По ријечима уваженог Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, Дани Његошеви обиљежили су, поред богатог културног програма, и отварање Његошеве свечане сале на Цетињу, у којој су стихове говорили пјесници из Црне Горе, Србије, Русије, Бугарске, Румуније и Словачке“, казала је, између осталог,  Милица Бакрач.

Предсједник Удружења књижевника Црне Горе, Новица Ђурић је казао да је посебно радостан што је у прилици да говори о најновијем броју часописа Стварање који се вратио у живот захваљујући Високопреосвећеном Митрополиту без кога  би ово Удружење било у тешкој, скоро незамисливој ситуацији због односа ненародног режима према писцима који се казују и говоре српским језиком и пишу ћириличним писмом. Захваљујући тој подршци и нашој светој Цркви ово Удружење је, по његовим ријечима, успјело да током ових деценија одржи све књижевне вечери, од храма на Малом брду па до нових просторија у Храму Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду.

Ђурић је казао да су Дани Његошеви била јединствена прилика да се учесници ове манифестације упознају са преводиоцима Горског вијенца и Луче микрокозме који су разумјели и успјели да преведу то чудесно штиво које се у мало ком језику дало у добром преводу.

О проблемима у раду Удружења књижевника Црне Горе говорио је и Будимир Дубак који је казао да је најгора фаза часописа Стварање била када је престао да излази:

„Морамо се вечерас подсјетити тог периода истинског укидања свега што се пише и говори на српском језику, укидању српске књижевности у Црној Гори. Удружење књижевника је остављено без икакве помоћи државе, укинуто је Стварање …остали смо такорећи без издавачке дјелатности. Није нам био дозвољен приступ, као ни сада, државним медијима. Живјели смо у једној својеврсној катакомби, могло би да се каже да су српски писци у Црној Гори катакомбни писци, такав имају третман код ове власти.“

Он је казао да је издавачка културна дјелатност књижевника престала да функционише и да је то све трајало до очинског зазуимања Митрополита Амфилохија по овом питању, када је и обновљен рад Удружења књижевника Црне Горе:

„Нова управа и људи који су ангажовани у овим листовима, часописима, трибинама потпуно су оживјели књижевни и културни живот у Црној Гори. Ако додамо Његошевим данима нашу повезаност са свим осталим битним културним и умјетничким манифестацијама у Црној Гори, а ту је изузетно значајан Трг од ћирилице који се одржава у Херцег Новом мјесец дана сваког љета, показује се да је једина релевантна књижевност која настаје у Црној Гори српска књижевност, која се пише на српском језику и ћириличном писму“, казао је Дубак

Додао је да је значај Његошевих дана, који се вечерас представљају и најављују наредни, и овог броја Стварања несамерљив.

„Постоји велико интересовање за часопис и нема готово ниједног значајног писца који не жели да објави свој прилог у часопису Стварање, и ја се надам да ће тако бити и убудуће, да ће ово бити један  од најбољих, као што сада и јесте, књижевних часописа на српском језику“, закључио је Будимир Дубак.

Испред цетињске новоосноване Књижевне општине, присутне је поздравио Радојица Радовић. Говорећи о српским писцима на Цетињу, он је казао да они живе отприлике исто као и српски писци на Косову. Истакао је да српски писци на КиМ живе у суровом окружењу и да им је тешко, али албанским писцима је још теже јер гдје год окрену поглед виде велелепне српске светиње које подупиру небо, а тако је отприлике и на Цетињу.

„Моја драга браћа Црногорци не Цетињу пишу латиницом, али гдје год погледају виде велелепнуу ћирилицу и све што је створено на Цетињу, а трајно вриједи, исписано је у књигама на ћирилици или исклесано на камену, такође, на ћирилици.“

Пјесник Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва Његош, казао је да је ово вече посвећено Стварању које је пренијело садржај Осмих Дана Његошевих. и да се током осам година ове манифестације на неки начин успјело да се оприсутни Његошева актуелност:

„Наша стварност је тако приспјела да би из тих и толиких противречности могли некако да дослухнемо Његоша и осјетимо да је он присутан у нашим животима, нашој духовној граматици и у овако расцијепљеној и саморазарајућој Црној Гори која је на ивици пропадања. Али проналази се та искра Његошева, коју је и он пронашао у мукама и радостима стваралачким, да некако живимо, мислимо и стварамо и у оваквој Црној Гори.“

Објаснио је да су противречности у којима живимо у Црној Гори, у нашој свеукупној и народној српској судбини, доиста непоновљиве и да се сви питамо хоћемо ли претећи, хоћемо ли крочити напред из овог судара противречности, хоћемо ли се сурвати или ћемо се обновити и израсти наново.

„У тим дилемама видимо истинског помоћника Његоша које је сагледао и дубину и ширину човјекових и свенародних противречности и оних противречности које почињу са неба.“

Истакао је да кад се Његошеви дани смишљају и одређују учесници који ће да их носе, има у виду да није лако бити сарадник Његошев и да је то ове године урађено у саставу који се показао јако добар и плодотворан, са Удружењем књижевника Црне Горе и Његошевим вечерима поезије, са Митрополитом чија је подршка драгоцијена, велика и истинска:

„Тако заједно можемо да нађемо једну саборну животворну дубинску тачку, камен на који се можемо ослонити и остваривати духовне плодове, мислити, стварати, пјевати и радовати се иако је пуно мрака и црнила у Црној Гори. Његош је изузетак у историји и култури човјечанства. Он је прошао пут који је неупоредив и изнио бреме за које се мало зна у свијету и дао таква дјела за која не само што се мало зна у свијету, него се и мало или недовољно зна и код нас“, рекао је између осталог Милутин Мићовић.

У програму су учествовали Радомир Уљаревић који је говорио своје пјесме, као и пјесме Милана Михајловића из Косовске Митровице „Мајци од слова“ у чијем поднаслову стоји „Тргу од ћирилице у Херцег Новом“ и Мирослава Демака  „Март“, и пјесници Будо Гледић и Срђан Вученовић.

Након Цетиња, промоције часописа за културу и књижевност Удружења књижевника Црне Горе ,,Стварање“, броја који је посвећен манифестацији Дани Његошеви 2018, биће одржане у Пљевљима, Херцег Новом и Беранама

Весна Девић

Фото: Јован Д. Радовић

Видео: Острог Тв Студио

 

Pin It on Pinterest

Share This