Izaberite stranicu

Начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије Даница Грујичићу разговору за портал ИН4С рекла је да је након бомбардовања Србије 1999. године драстично повећан број обољелих, прије свега дјеце, од малигних болести.

Такође, рекла је да се у Црној Гори не потенцира ова тема, иако је наша држава погођена НАТО бомбама, те да је то ствар политике, односно „одлуке политичара да уведу Црну Гору у НАТО“.

Често у својим јавним наступима и медијима истичете да је НАТО приликом бомбардовања Србије 1999. године починио екоцид, те да је двоструко повећан број дјеце обољеле од малигних болести. О којим бројкама је ријеч?

– То је један од кључних података, јер управо узрок у обољењу деце не можемо да тражимо у пушењу, старости, лошој исхрани и сл. Дакле, деца су изузета из свих познатих фактора ризика за обољење. Последњи званичан податак Батута који сам добила 314 деце годишње, негде сам видела и цифру од 360, док је просек у Европи 165 деце. Такође званичан податак Батута је да је учешће оболеле деца од укупног броја оболелих 0,4 одсто у Европи док је у Србији 0,7 одсто. Малигни тумори код деце највише се јављају код деце до 5 године и код адолесцената од 15 до 19 година. Током 2007. године у Србији је од малигних тумора оболела 221 особа оба пола узраста од 0 до 16. година, 2008. године 216. особа, 2009. године 238 особа, 2010. године 232 особе, 2011. – 267, а 2012. – 282. С обзиром да су ово укупне цифре, треба урачанати да је деце у Србији све мање, тако да је овај скок за неколико година огроман. Дакле све податке које наводим добијени су званично од Батута и они су лако проверљиви за све оне који их негирају и зарад ко зна чијег интереса желе да их прећуте.

На Србију је 1999. године бачено око 15 тона уранијума. Колико је та количина утицала на обољења старијих становника Србије?

– Неозбиљно би било са моје стране да говорим без икаквог истраживања колико је осиромашени уранијум утицао на обољења. Да је штетан то је чињеница, да постоји драстичан скок оболелих и то је чињеница. Наука мора да докаже везу поготово у крајевима у којима је бацан.

Осиромашени уранијум је ушао у подземне воде обзиром да није очишћен на подручју Косова и Метохије, затим у ланац исхране. Поред тога уранијумска прашина је могла да одлети стотинама километара далеко. Званично је забележена појачана радијација у деловима Тракије за време бомбардовања. Зато је битно да наука уради свој део посла, па макар и сада после 20 година и да не постоји политичка манипулиција око ове теме већ да математика докаже своје. То показује озбиљност једног друштва.

Да ли је у Србији и земљама региона довољно сазрела свијест да о овом проблему може коначно слободно да се говори, те да се овај проблем „не крије више испод тепиха“, или, пак, још постоји цензура?

– Искрено, ја нисам имала никаквих озбиљнијих проблема од када говорим о овој теми. Истина да је било препорука да ми то не треба и сл. Али, озбиљнијих претњи или последица није било. Истина је да последњих две година сви медији у Србији су били отворени за ову тему, и то без икакве цензуре. Зашто је било потребно 18 година и зашто раније није смело да се прича о томе то већ није питање за мене.

Чини ли Вам да се у Црној Гори врло мало говори о овој теми, иако је и она била погођена НАТО бомбама?

– Да, апсолутно, та тема у Црној Гори је скроз маргинализована и готово да нико о томе не говори, поготово не струка. Мислим да је то већ ствар политике и одлуке политичара да уведу Црну Гору у НАТО. Али, када је ова тема у питању мора да се раздвоји политика од нечега што се зове брига о здрављу народа. Народ мора бити на првом месту и не треба да постоји никаква политичка одлука или интерес који ће тај приоритет променити. Позивам све колеге да проговоре о овоме. Ми ћемо се трудити да у оквиру испитивања на подручју Србије и Републике Српске укључимо и Црну Гору колико нам то буде било дозвољено.

Надриљекари монструозно користе слабости обољелих

– Као начелница Центра за неуроонкологију КЦС, подигли сте глас против самозваног доктора Мирољуба Петровића, након што су неки медији објавили серију текстова о његовом шарлатнаству и смртним случјевима људи који су вјерујућу у његове методе лијечења и савјете да не иду код љекара и на операције, преминули. Сем њега бројни су случајеви надриљекарства како у Србији, тако у Црној Гори. Како се супроставити том проблему?

– Само струком. То је оно што учим своје студенте. Не наседајте на медијске приче, на нападе и сл., држите се само струке и науке и нико вам ништа не може. Проблем са дотичним Петровићем није нажалост изолован, сусретала сам се у каријери са много примера надрилекарства, и покушајем болесних људи да се лече разним бесмисленим методама (од гладовања, змијског отрова, разних трава, кречаном водом…). Нажалост, неки случајеви су се завршили смртним исходом.

Са једне стране нарушено је поверење у лекаре јер се здравство систематски уништава деценијама. Онда људи поготово у забаченим срединама верују разним глупостима које виде на тв или прочитају на интернету. Зато држава мора да заштити болесног човека, јер је њему услед жеље да се излечи моћ рационалног расуђивања смањена и то је разумљиво. И онда се појављују разни преваранти који монструозно користе слабости тих људи. Такође велика одговорнст је и медија колико је мени познати тог Петровића и још неке су промовисали неки медији, када се све ово издешавало нико их не позива на одговорност. Постоје ствари са којима нема шале, јер исход може да буде фаталан. Надам се да ће држава бити ригорозна у кажњавању свих превараната који тргују људском несрећом.

Извор: ИН4С

 

Pin It on Pinterest

Share This