Izaberite stranicu

На данашњи дан, 7. марта 1850. године рођен је чехословачки државник и филозоф чешког поријекла Томаш Масарик, професор Прашког универзитета, први предсједник Чехословачке. Основао је 1900. године Народну странку, која је 1905. године преименована у Прогресивну партију. Од 1907. године  био је посланик у парламенту Аустро-Угарске у којем се борио против режима Хабсбуршке монархије и за аутономију Чехословачке. Противио се агресивној аустроугарској политици на Балкану и анексији Босне и Херцеговине и веома је утицао на југословенску националистичку омладину уочи Првог свјетског рата. Рат је провео у емиграцији, настојећи да добије сагласност савезника за независност Чехословачке.

Томаш Масарик, оснивач Чехословачке, по многим мишљењима јесте најзначајнија личност новије чешке историје. Овај велики  интелектуалац и хуманист, ријетки моралист у политици, био је близак са Југословенима, посебно Србима и Хрватима, многима је био универзитетски професор, учитељ политике, бранио је и одбранио Србе у чувеном велеиздајничком процесу… У Београду, код Београђанке, има улицу са својим именом.

За илустрацију блискости Масарика са Србима истицано је више пута да је током I свјетског рата, после одласка 1915. године из Прага гдје му је пријетило хапшење, он по свијету путовао с пасошом Краљевине Србије и радио на стварању Чехословачке.  Ради се о два, а не о једном српском пасошу, оба са сликом носиоца и на његово име. Налазе се у Масариковом инстититу у архиву Академије наука. Сам пасош се, иначе, у историјским документима и литератури помиње само два пута – оба пута у књизи познатог чешког и свјетског писца Карела Чапека, која је писана у  првом лицу, као монолог Масарика.

„Српски генерални конзул у Женеви дао ми је српски пасош. Име, мјесто рођења и занимање испунио сам правим подацима, јер нијесам хтио да лажем без потребе, а и да се не бих „издао“ ако би пасош био на друго име. Једино сам био уписан као држављанин Србије.“ …..„Када сам дошао у Лондон имао сам проблеме с пасошом. Добио сам у Женеви српски пасош, али да се случајно не бих при евентуалном саслушању „изрекао“, испунио сам све рубрике, осим држављанства, истинитим подацима: рођен у Ходонину, у Моравској, професор и тако даље. Нико ништа није ту примјећивао да није у реду, све док нијесам отишао да подигнем новац у лодонској филијали швајцарске банке у којој сам имао рачун. Благајник је одмахивао главом, био је то њемачки Швајцарац који се разумио у географију, каже „Моравска није у Србији“ итд… Али, ипак сам га „средио“ – рекао сам „кад тако добро знате географију, морали бисте знати да је Морава ријека у Србији, уосталом шта је вас брига за мој пасош“.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This