Izaberite stranicu

 

У Требињу су промовисане књиге „Пропаст брода капетана Ђермана“ и „Отац Инокентије архимандрит савински“, аутора Горана Комара, истраживача архивске грађе и писаног споменичког насљеђа. У дјелима су сабрани подаци политичке и црквене историје херцегновског краја, поткријепљени изворним ћириличким докуменатима Боке Которске и Дубровника, од 17. до 20. вијека.

Нови наслови Горана Комара свједоче о историји манастира Савина у 18. вијеку, и животу игумана Инокентија, најзаслужнијег за завршетак манастирске цркве и спречавање гранатирања светиње са млетачког брода.

Тај догађај повезује књиге у једну цјелину и потврђује, архивском грађом, да се ради о стварним подацима, а не предању, и да је Савина, и у том периоду била средиште православља.

– Оно што је кључно је чињеница да, иако је прошло 166 гоидна од првог објављивања овог догађаја, тек након толико времена у херцегновскоим, млетачком архиву налазимо читав судски предмет, и тиме показујемо да није у питању мит, и предање, како је историграфија Југославије покушала да представи, да се хомогенизују праовславци у херецгновском приморју око манастира Савина – рекао је Комар.

Комар, љекар по занимању, годинама се бави проучавањем споменичког насљеђа, стећака и ћириличких натписа.

Проучавајући дубровачки и бококоторкси архив приказује црквене и политичке прилике у Боки од 17. до 20. вијека.

– Као што је значајно да се питању ћирилице приступи са научног гледишта, битно је да Комар научно потврђује и истражује старе натписе, стећке…Добили смо занимљиве податке како се ћирилица користила у Млетачкој Републици у средњом вијеку. У питању је важан рад за борбу за ћирилицу – истакла је Весна Андрић.

Промоција је уприличена у организацији Народне библиотеке Требиње и Српског удружења „Ћирилица“.

Pin It on Pinterest

Share This