У саиздаваштву Института за српску културу у Никшићу и Универзитета у Бањој Луци, Филозофског факултета, претходне 2018. године издата је Хрестоматија под називом Страни писци за дјецу.
Тројица aутора Др Љубомир Милутиновић, Др Будимир Алексић, Мср Данијел Дојчиновић, свјесни потешкоћа са којима се суочавају студенти, на предмету Књижевност за дјецу односно Књижевност за предшколску дјецу, да дођу до појединих издања, одлучили су да на једном мјесту издају примјере за басне, бајке, приповијетке и романе, на основу којих ће помоћи студентима да изграђују своја књижевнотеоријска знања, уз консултовање за то предвиђене литературе.
Како сам један од приређивача, Др Љубомир Милутиновић, објашњава:“ Овај избор не представља антологију већ скуп илустрација за наведене књижевне облике. Одабир писаца и дјела извршен је у складу са важећим списком лектире. Поред њене примарне функције, хрестоматија може послужити сваком читаоцу заинтересованом за наведене жанрове.“
Сама Хрестоматија је подијељена на три дијела:
- басне
- бајке
- приповијетке
- романи
У одјељку који се тиче басни на почетку је дата дефиниција басне као књижевне врсте, најпознатији баснописци од којих су издвојени:
- Езоп (Свиње и овце, Коњ и магарац, Гавран и лисица, Пас и петао, лав и лисица, Вук и јагње, Корњача и орао, Корњача и зец, Лисица и грожђе, Цврчак и мрави, Бабрије, петлови, Козар и козе)
- Ж. де Ла Фонтен( Цврчак и мрав, гавран и лисица, Жаба и во, Вук и пас, Вук и јагње, Лопови и магарац, Смрт и горосеча, Лисица и рода, Петао и бисер, Вук тужи лисицу, а судио мајмун, Куја и еена другарица, магарац натоварен сољу и магарац натоварен сунђерима, Лав и миш, Вук постао пастир, лав остарео, Жаба и миш, Лисица и биста, Сократова реч, Лекари, Кокошка са златним јајима, магарац који носи мошти, Змија и турпија, Магарац у лављој кожи, Сељак и змија, Пас који је због сенке оставио свој плен, Корњача и две пловке, Сељак с Дунава)
- Г. Е. Лесинг( Магарац и ловачки коњ, Славуј и паун, Коњ и бик, Ратоборни вук, феникс, Храст и свиња, Бик и јелен, Магарац и вук, Лав и магарац, Магарац са лавом, Гавран и лисица, Овца и ласта)
- А. Крилов(Шумица и огањ, Мајмун и наочари, Вук у псетари, Штука и мачак, Слон гувернатор, Магарац и славуј, Мчак и кувар, Гуске, Свиња, Лабуд, штука и рак, Сељак и змија, Сељак и разбојник, Дамјанова чорба, Медвед код пчела, Вук и ждрал, Сељак и овца, Лав, Сељак и пас)
Поглавље које обухвата бајке, такође, има уводни дио о бајкама као књ. врсти, познатим бајкописцима, чији избор изгледа овако:
- Перо(Плавобради, Црвенкапа, Успавана лепотица, мачак у чизмама, Палчић)
- Браћа Грим( Вук и лисац, Вук и седам јарића, Црвенкапа, Трнова ружица, Пепељуга, Златна гуска, Ивица и Марица, Срећни ханс, Паметна Лиза, Лењи Хајнц)
- А. С.Пушкин( Бајка о цару салтану, Бајка о рибару и рибици, Бајка о златном петлићу)
- Х.К. Андерсен( Принцеза на зрну грашка, царева нова одећа, Дивљи лабудови, Девојчица са шибицама, Свињар, Мала сирена, Капи воде, Славуј)
Поглавље о приповијеткама као и претходна два, дају дефиницију приповијетке као књ. врсте, а од писаца приповиједака издвојен је :
- А. П. Чехов са приповјеткама: Шала, Вањка и Каштанка
На самом крају је поглавље о романима, а избор приређивача је М. Твен са својим романом Доживљаји Тома Сојера.
О особеностима Књижевности за дјецу и уопште њеном значају и критеријумима, у предговору ове Хрестоматије, пише др Љ. Милутиновић.
Важност дјечије књижевности је непроцјенљива иако се од њеног зачетка расправљало да ли књижевност треба дијелити на основу старосне доби и зашто онда не би постојала и књижевност за старе.
Међутим, с обзиром на посебан психофизички склоп дјеце нужно је направити динстинкцију и у самој књижевности, којом се на озбиљан и интересантан начин баве у свијету, док се на српском говорном подручју тек очекују такви почеци.
Сам назив Дјечја књижевност или Књижевност за дјецу је наилазила на опструкције. У сваком случају, због недостатка доказа за обје струје, прихваћена су оба назива, с тим што им се додаје и трећи- Књижевност за дјецу и омладину.
Није риједак случај да штиво намијењено дјеци „преузму“ одрасли, као што је нпр. прича Чији сам комадић:“ Формално садржи све елементе доброг дјечјег штива, у њему је модерни, отуђени човјек препознао себе, али и охрабрење да ће му бити боље. Деца то у потпуности нису могла схватити.“
Постоје случајеви гдје је штиво за одрасле „преузела“ Дјечја књижевност, нпр. роман Робинзон Крусо.
Да бисмо прецизније одредили шта неко дјело чини књижевношћу за дјецу, навешћемо основне критеријуме које је у свом Уводу у књижевност, навео проф. Ново Вуковић:
- критеријум реципијента
- критеријум једноставности
- критеријум тематике
- критеријум фасцинантних интрига и личности
- критеријум језика
Критеријум реципијента полази од претпоставке да дјеца имају слична интересовања, очекивања и занимања, па се сходно томе и етикетирају дјела намијењена дјеци.
Критеријум једноставности подразумијева дјела писана читко, јасно, сведено. Међутим, ни све ово заједно не значи да ће дјело бити прихваћено од стране дјеце.
Критеријум тематике подразумијева прилагођеност теме дјеци на основу временa и простора у којем дјеца живе. Нијесу иста интересовања дјеци након Другог свјетског рата и дјеци у 21.-ом вијеку, као ни дјеци у Америци или дјеци у Азији.
Критеријум фасцинантних интрига и личности нијесу искључива одлика дјечје књижевности иако се често јављају у њој.
Критеријум језика подразумијева да је дјело за дјецу писано једноставним, разумљивим језиком, семантички неоптерећенo лексиком, писана једноставнијим синтаксичким спреговима. „Што је, дакле, дјечја књижевност? То је посебни дио књижевности који обухваћа дјела што по тематици и форми одговарају дјечијој доби“.[1]
Сваки од ових критеријума понаособ има своје мањкавости и једино у садејству могу да помогну и допринесу расвјетљавању описа Дјечје књижевности.
Тихомир Петровић у Уводу у књижевност за децу се позабавио разликама између дјечје и књижевности за одрасле, па су закључци табеларно представљени у Хрестоматији.
Дијете и читање
Читалачки афинитет је хронотопска категорија, по ријечима Љ. Милутиновића. Дјечји афинитет је одређен временом и простором. Простор представља културу, окружење, док вријеме представља синхрону и дијахрону раван. Пластичан примјер представљају минималистичке јапанске сликовнице које нијесу уопште интересантне европској дјеци навиклој на живописне Дизнијеве илустрације. Слична паралела се може повући и за приче о животињама и природи дјеци која нијесу имала никакав контат и осјећај за природу.
На основу сазнања из развојне психологије личности и искуства рада са дјецом, изводи се подјела доба дјетињства на фазе и њихова веза са избором лектире.
- Предшколску фаза до 7. година на психолошкој равни карактерише то да се дјеца уче интеракцији са околином, постају свјесна припадности групи и уче се социјалном општењу
- Школска фаза од 7-11 година умногоме је одређена школском лектиром у оквиру обавезне наставе
- Претбубертетска фаза од 12-14 година подразумијева благо подвајање интересовања у зависности од пола. Интересовање за фантастичне приче рапидно опада, а све више се читају реалистичне приче ближе, дешавањима сличним онима у којима се и сами читаоци налазе
Идеологија, морализам и дидактичност
Од давнина, по Азаревом мишљењу, одрасли имају потребу да контролишу дјецу, упућују, критикују, придикују. Прекомјерна дидактичност и индокринација било које врсте неће код дјеце наићи на позитиван одговор. Таква дјела биће превазиђена, а само она која дају забаван карактер, могу да гарантују читаност. Мотивација је кључни фактор да дјеца заволе читање.
Хумор, комика и интересантност теме су неки од услова који скрећу пажњу малих читалаца, али нијесу пресудни да би неко дјело било прихваћено.
Визуелизација књига је важан сегмент, посебно у млађем узрасту. Како дијете одраста, тако и потреба за илустрацијама престаје, да би на око 15. године чак и потпуно престала. Примјер илустрације јесу популарни стрипови.
Не смије се занемарити јака дигитализована свијест дјеце, па у вези са тим проучавање књижевности треба да обједини знања из историје и теорије књижевности, лингвистике и психологије, да би дјеци приближили књижевност и одвојили их од тзв. шунд садржаја.
Сама хрестоматија Страни писци за дјецу на једном мјесту дају лијеп избор различитих књижевних форми за дјецу, штедећи родитељима и вријеме и новац да дјеци приуште прави избор за читање и на тај начин их мотивишу за читање лијепих садржаја формирајући њихов, не само књижевни укус, и од малих ногу их одвајајући од непримјерених и испразних садржаја.
Осим одличног избора књижевности за дјецу, Хрестоматија је намијењена, као што је речено студентима да олакша њихову потрагу за литературом, као и обичним читаоцима заинтересованим за квалитетан и неоптерећујући књижевни садржај различитих форми обједињених у ову Хрестоматију, засад прву на нашем језичком подручју.
[1] Црнковић, 1977., стр.4-5
мр Смиља Влаовић
