Izaberite stranicu

На данашњи дан, 3. марта 1924. године Народна скупштина Турске укинула је муслимански калифат и протјерала из земље калифа и његову породицу, као дио реформи предсједника Кемала Ататурка и модернизације земље.

Мустафа Кемал Ататурк је био турски војсковођа, оснивач и први предсједник Републике Турске. На рушевинама ослабљеног Отоманског царства успио је да непопуларним, али доследним реформама изгради модерну и моћну државу. Под његовом влашћу улога вјере у одлучивању је драстично опала. Увео је бесплатно школовање, отворио хиљаде школа широм земље, укинуо дискриминацију жена и функцију султана. Иако је Турска у вријеме владавине Кемала Ататурка формално била демократска држава, његова чврста рука није давала много слободе политичким опонентима.

У марту 1899. године је уписао Војну академију. Брзо по завршетку школе ухапшен је због анахистичких идеја. У Првом свјетском рату Отоманско царство се придружило Њемачкој и Аустро-Угарској у борби против Антанте. До тада је Царство изгубило скоро читаву своју територију у Европи и Африци, а револуцијом су укинуте аутократске моћи султана и успостављено доба парламентарне владе. Мустафа Кемал се истакао у бици код Галипоља, у којој је спријечено да британске и француске трупе преузму Истанбул. Убрзо је чин пуковника замијенио чином генерала. После галипољског прелази на друга ратишта, у источној Турској, Сирији и Палестини. Новоизабрани султан га је 1918. године именовао командантом Седме армије у Палестини и Сирији. Британци су скоро потпуно уништили Седму армију у бици код Мегида, али је Мустафа успио да формира снажну одбрамбену линију и сачува Алеп. Мустафа Кемал је организовао покрет за независност са сједиштем у Анкари. Циљ је био да се заустави окупација територија на којима се говори турски језик, те да се стопира цијепање тих територија. Велика народна скупштина у Анкари донијела је резолуцију у којој се наводи да је владавина султана званично завршена. Уплашен за свој живот, последњи османски султан бјежи, те заштиту тражи у британској амбасади. У јулу 1923. године потписан је нови мировни споразум којим је призната независна турска држава. У октобру Велика народна скупштина проглашава Републику Турску, а Кемала Мустафу њеним првим предсједником. Мустафа Кемал је укинуо калифат, затворио све вјерске судове и школе, забранио ношење марама међу запосленима у јавном сектору, укинуо службу канонског права, укинуо забрану алкохола, усвојио грегоријански календар уместо исламског, реформисао абецеду, те наложио да позив на молитву буде на турском, а не на арапском језику. Са жељом да Турску учини европском земљом укинуо је ношење феса и зара, традиционалних муслиманских капа које су биле својеврсни статусни симбол. Још једна од веома битних промјена тицала се увођења презимена, односно обавезних породичних имена. Скупштина је Мустафи Кемалу дала презиме Ататурк, што значи “отац Турака”. Један од мудрих потеза повукао је на плану хомогенизације друштва и то формирањем договора с Грцима. Наиме, Грчка је пристала да пошаље 380 000 муслимана Турској у замјену за више од милион грчких православаца. Тај договор, као и присилно исељавање Јермена из Турске довели су до тога да муслимани чине већину становништва Ататуркове нове државе. Мустафа Кемал је извршио корјените политичке, социјалне и економске реформе. Вјеровао је да се на темељу суверенитета може изградити моћна држава. Под сваку цијену је желио да се ријеши Отоманског наслеђа, па је умјесто Истанбула, пријестоница постала Анкара.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This