На данашњи дан, 2. марта 1931. године рођен је руски државник Михаил Сергејевич Горбачов, последњи предсједник Совјетског Савеза, који је послије преузимања власти 1985. године отпочео процес либералних реформи, познатих као “гласност” и “перестројка”. Окончао је раздобље “Хладног рата” са Западом и допринио слому комунизма у земљама источне Европе. Његов покушај реформи је довео до краја Хладног рата, али је такође довео и до краја врховне политичке власти Комунистичке Партије Совјетског Савеза (КПСС) и до распада Совјетског Савеза. Награђен је Нобеловом наградом за мир 1990. године. Његове позиције у новој КПСС су створиле више прилика да путује ван граница и то ће чврсто утицати на његове политичке и друштвене погледе у будућности када буде постао вођа земље.
Након смрти Константина Черњенка, Михаил Горбачов је изабран за Генералног секретара КПСС. Постао је први лидер Партије који је рођен након Руске револуције 1917. године. Као владар Совјетског Савеза, покушао је да реформише стагнирајућу Комунистичку партију и државну економију увођењем гласности(отвореност), перестројке (реструктурирање), који су покренути фебруара 1986. године. У унутрашњој политици, Горбачов је спроводио економске реформе за које се надао да ће побољшати животни стандард и радничку продуктивност као дио свог програма перестројка. Ипак, многе од тих реформи су се сматрале радикалним за своје вријеме од стране чврсте линије у совјетској влади. Године 1985. Горбачов је обзнанио да је совјетска економија стала и да је потребна реорганизација. У почетку његове реформе су се звале ускореније, али је касније термин перестројка постао популарнији. Горбачовљево представљање гласности је дало нове слободе људима, као што је већа слобода говора. Ово је била радиклана промјена, пошто су контрола говора и спречавање критиковања владе биле дио совјетског система. Штампа је постала мање контролисана, а хиљаде политичких противника је ослобођено. Јануара 1987. године, Горбачов је затражио демократизацију, убацивање демократских елемената као што су избори између више кандидата у совјетски политички процес.
У међународној политици Горбачов је желио да побољша односе и трговину са Западом. Успоставио је блиске односе са неколико западних лидера, као што је Маргарет Тачер канцеларом Западне Њемачке Хелмутом Колом и америчким предсједником Роналдом Реганом. Фебруара 1988. године, Горбачов је објавио повлачење совјетских снага из Авганистана. Такође је Горбачов објавио да ће Совјетски Савез напустити Брежњевљеву доктрину и дозволити народима Источног блока да сами изаберу своју унутрашњу политику. Ово се показало као најрадикалније достигнуће Горбачовљеве реформе спољашње политике, коју је гласноговорник његовог министра иностраних послова назвао Синатрина доктрина. Напуштање Брежњевљеве доктрине је довело до низа револуција у источној Европи током 1989. године, у којима је срушен комунизам. Са изузетком Румуније, побуне против просовјетских режима су биле мирне. Нестанак совјетске превласти широм источне Европе је окончало Хладни рат и за ово је Горбачов награђен Нобеловом наградом за мир.
Демократизација Совјетског Савеза и источне Европе је ненадокнадиво поткопала моћ КПСС и самог Горбачова. Горбачовљево избјегавање цензуре и покушаји да створи још више политичке отворености су довели до поновног буђења дуго потискиваног национализма и антируских осјећања у совјетским републикама. Захтјеви за већу независност од Москве су постајали све гласнији, посебно у балтичким републикама Естонији, Литванији и Летонији. Националистичка осјећања су такође појавила у Грузији, Украјини, Јерменији и Азербејџану. Горбачов је ослободио снагу која ће на крају уништити Совјетски Савез.
Извор: Миомир Ђуришић
