Izaberite stranicu

На данашњи дан, 28. фебруара 1921. године у Кронштату је избила Кронштатска побуна морнара руске флоте против бољшевика.

Кронштат је град у Русији у Кронштатском рејону федералног града Санкт Петербурга. Налази се на острву Котлин, 30 км западно од градског језгра Санкт Петербурга, на почетку Финског залива. До 1983. године приступ на острво је било могућ само воденим путем. У садашње вријеме острво је повезано аутопутем са сјеверном и јужном обалом Финског залива.

Кронштат је главна лука Санкт Петербурга. У марту 1921. године град је био поприште Кронштатске побуне. Сједиште Руског адмиралитета и база Руске балтичке флоте су се традиционално налазили у Кронштату и тиме су бранили приступ Санкт Петербургу. Историјски центар града и његова утврђења су дио Свјетске баштине. Кронштат је дуго година мјесто ходочашћа православних хришћана због успомене на Светог Јована Кронштатског. Основао га је Петар Велики, који је преотео острво Котлин од Швеђана 1703. године у Руско-шведском рату. Кронштатска утврђења су изграђена веома брзо. Током зиме Фински залив се смрзне потпуно. Радници су користили хиљаде рамова направљених од храстових трупаца испуњених камењем. Они су довучени коњским запрегама преко залеђеног мора и смјештени у рупама направљеним у леду. Тако је створено неколико нових малих острва, а на њима су подигнута утврђења, чиме су затворени сви прилази Санкт Петербургу путем мора. Остала су само два уска пловна канала, а њих су чувала најјача утврђења. Током нереда у Петрограду у вријеме Фебруарске револуције, морнари из Петрограда су се придружили револуцији и погубили своје официре, чиме су стекли репутацију оданих револуционара. Током Руског грађанског рата, морнари су учествовали на страни Црвених, све до 1921. године , када су се побунили против владавине бољшевика. Група морнаричких официра, морнара и војника као и њихове цивилне присталице су се побунили против бољшевичке власти у Совјетском Кронштату. Захтјеви морнара укључивали су слободу говора, заустављање депортације у логоре, рад на промјени совјетске ратне политике и изузимање радничких совјета од партијске контроле. Након кратких преговора, Лав Троцки (тадашњи министар рата у совјетској влади и вођа Црвене армије) одговорио је слањем војске на Кронштат. Побуна је тиме угушена.

Током Другог свјетског рата, Кронштат је био неколико пута бомбардован од стране Луфтвафеа. У августу 1941. године Луфтвафе је почела да редовно бомбардује Кронштат.  Када је Црвена армија у балтичким земљама била у критичној ситуацији а Талин, главна база флоте, био у опасности, издато је наређење да се флота пресели у Кронштат. Након евакуације Талина, подморнички одсјек је организован у Кронштату. До краја 1941. године изведено је 82 поморске операције. Хитлер се разбијеснио, јер су совјетске подморнице прекинуле многе доставе стратешких материјала из Шведске за Њемачку. Њемци су покушали да потпуно блокирају излазак из Финског залива противподморничким мрежама и минама. Упркос свим напорима Њемаца, балтичке подморнице су наставиле да нападају непријатељске бродове. Подморнице су сарађивале са извиђачким авионима у потрази за војним циљевима. Њемци су морали да уложе много веће напоре. Блокирање Финског залива је била врло ефикасна операција против подморница. Али 1944. године, када је поражена Финска дала неколико база совјетској морнарици, подморнички рат у Балтичком мору достигао нову и завршну фазу. Захвљајујући снази кронштатске тврђаве успјешно је спријечено уништавање Лењинграда. Кронштат због тога има статус „града војне славе“ за „храброст, издржљивост и масовни статус „града војне славе“ за „храброст, издржљивост и масовни хероизам, излагању бранилаца града у борби за слободу и независност отаџбине“. излагању бранилаца града у борби за слободу и независност отаџбине“.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This