Izaberite stranicu

На данашњи дан, 28. фебруара 1525. године шпански освајач Ернан Кортес погубио је посљедњег астечког цара Куаутемока.

Астеци су се населили у мексичку долину између 1200. и 1300. године и у почетку су били мало ратничко племе, а убрзо су развили јаку војну државу која се простирала на територији данашњег Мексика.  Овај народ, који нам је познат као Астеци, себе је називао Месика.  Припадници овог племена своје преминуле сроднике сахрањивали су испод кућа у којима су живјели како би могли да одржавају везу са својом породицом. Понекад би, након смрти сродника, убили и пса како би их заједно сахранили, да би пас могао да му буде водич у загробном животу.

Астеци су често продавали себе или своју дјецу у ропство, како би отплатили дугове. Њихов систем ропства био је више као најамна потчињеност, с обзиром на то да је роб могао да откупи своју слободу.

Пријестоница Астечког царства звала се Теночтитлан и налазила се насред језера Тешкоко. Данас је то Мексико Сити, а језеро је скоро пресушило. Теночтитлан је имао раднике задужене за чистоћу и био је изузетно чист, а у вријеме кад су га Европљани открили, био је један од највећих градова на свијету.

Астеци никад нису користили точак, као ни гвожђе и челик. Ова цивилизација очигледно је знала за постојање точка, будући да су точкови пронађени на играчкама њихове дјеце, али га нису користили за транспорт.

Царство Астека било је једно од првих друштава код којих је образовање дјеце било обавезно. О образовању и васпитању астечке дјеце зна се на основу сачуваних кодекса од којих је најпознатији Кодекс Мендоса који даје детаљан преглед одрастања младих.

Главни кривци за изумирање овог народа су болести као што су заушке и богиње које су Европљани донијели са собом, а на које Астеци нијесу били имуни. Записи потврђују да је епидемија великих богиња харала Астечким царством непосредно након доласка Европљана и том приликом однијела између пет и осам милиона живота.

Астечки језик наватл имао је хијероглифско писмо и коришћен је за вођење изузетно напредне и детаљне евиденције свега, од жртвовања до пореза. Ријечи из језика наватл које су прешле у међународну употребу су: авокадо, чили, којот, чоколада и какао.

Астеци су често играли игру звану уламализтли чија је сврха била протјерати гумену лопту кроз изузетно мале обруче тако да не додирује земљу, при чему су могли да користе само кољена, лактове, главу и кукове.

Астеци, заједно са другим централноамеричким племенима, били су ти који су упознали Европљане са чоколадом. Чоколадни напици које су Астеци припремали били су горки и помијешани са разним зачинима, а сјеме какаоа сматрано је даром богова и чак је коришћено и као средство плаћања.

Овај народ поразио је шпански конкистадор Хернан Кортес, користећи помоћ неколико сусједних племена са којима Астеци нијесу били у добрим односима. Вјерује се да је током коначне борбе за Теночтитлан погинуло око 250.000 људи, а Кортес је касније на рушевинама овог града отпочео изградњу Мексико Ситија. Пад Астечког царства означио је крај последње велике аутохтоне америчке цивилизације.

Астеци су данас индијански народ који претежно живи у Мексику и већина је католичке вјере, али су сачували и традиционална вјеровања у духове, култ предака и слично. Према последњем попису постоји још 1.652.000 потомака Месика народа и говоре језиком наватл којим су се служили њихови преци.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This