Izaberite stranicu

Традиционална манифестација „Љубишини дани“,  27- 28. фебруара у организацији ЈУ Музеји и галерије Будве почела је синоћ у Модерној галерији „Јово Ивановић“ представљањем књиге „Наши писци, њине ауре“, аутора др Гојка Челебића у издању ЈУ Музеји и галерије Будве.

О књизи су говорили др Предраг Зеновић, теоретичар политке, Невен Станичић, професор опште књижевности, и аутор, док је модераторка вечери била Итана Лаловић из ЈУ Музеји и галерије Будве.

Директорица ЈУ Музеји и галерије Будве мр Луција Ђурашковић изразила је посебну част и задовољство што се прошле године, овом манифестацијом, којом је обиљежено 140 година од Љубишине смрти, Будва укључила у годину Европске културне баштине (2018):

„Тиме су се и наша Установа, као и град Будва, на прикладан начин позиционирали у европски културни контекст, којем је наш простор одувијек и припадао, а чему је, како знамо, умногоме и наш Љубиша допринио улажући напоре да се наш крај модернизује, културно уздигне и узвиси. Вриједност једног писца или умјетника-ствараоца уопште, показује се у резултатима до којих се долази у његовим тумачењима што указује на његову савременост, односно универзалност. “

Она је истакла да ће се у оквиру „Љубишиних дана“ представити два издања, књига др Гојка Челебића „Наши писци и њине ауре“ објављена у октобру прошле године, и Зборник радова са прошлогодишњег, трећег међународног научног скупа, који се одвијао на тему: „Стефан М. Љубиша: интертекстуална интерпретација“, који сабира различите углове сагледавања књижевног дјела Стефана Митрова Љубише потврђујући наново његово неисцрпно богатство и теоријску актуелност.

„Увјерени да је обавеза сваког народа да брине о свом културном насљеђу, о својим најзначајнијим представницима у које, међу прве, без сумње, спада и наш Љубиша. Такође, вјерујемо да овај наш примјер истрајавања на стварима културе, даје наду да ће свјетлост духа ипак, на крају, надвладати мрак ниског материјализма којим смо све више окружени и трагом великог Љубише потврдити човјека управо као духовно биће, дакле, у његовој највишој вриједности.“

Након што је модераторка Итана Лаловић публику упознала са темом дјела и ауторовом биографијом, обратио се др Предраг Зеновић, теоретичар политике:

„Истакао бих значај овог дјела прије свега јер нам нуди нове интерпретације Љубишиног дјела, што је сматрам за културу изузетно битно. Аутор нам у књизи говори о стваралаштву четири значајна аутора: Попа Дукљанина, Петра II Петровића Његоша, Стефана Митрова Љубише – који у књизи има пивотално мјесто, и Миодрага Булатовића, препуштајући читаоцу да исплете везе међу њима. Сматрам да је веза између ових аутора у њиховом животном и стваралачком, и да се огледа у макро и микро нивоу. У првом случају они су слика и прилика цивилизацијских кругова из којих долазе и времена у којем стварају и које покушавају у интертекстуалној матрици да интерпретирају, а у другом случају је у питању та танана, лирска микродимензија. У Челебићевој интерпретацији сви ону су романсијери и креатори животног, повјесног али и поетичког текста“.

Професор опште књижевности, Невен Станичић је о Љубиши говорио првенствено из књижевно-стваралачког аспекта. На крају се аутор захвалио учесницима, публици, организатору и издавачу, напомињући да је књигу стварао са смиреношћу, прикупљајући информације, посебно о Љубиши у архивима Беча и Прага.

Извор: ИН4С

Pin It on Pinterest

Share This